ГОСПОД је учио да постимо тајно, без лицемерја, а Богу је угодан само онај тијелесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дјела, ријечи и мисли.

Патријар Павле је говорио да је пост начин да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том мјесту посади оно што је добро.

Госпојински пост, који важи за један од најстрожих, почео је данас и траје двије седмице. Његов прави смисао је очишћење душе и тијела, истичу сви православни извори. Пост не значи само водити рачуна о храни, већ на духовном нивоу представља много комплекснију ствар, подсјећа Нпортал.

– Тјелесни пост је уздржавање од мрсне хране али, постоји и духовни пост који је разматрање духовног стања и начин да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том мјесту посади оно што је добро – објаснио је једном приликом патријарх Павле.

Сваки гријех нас оштећује, али истрајавање у њима а посебно онима које чинимо својом вољом узрокује нове гријехе и може водити ка пропасти.

Три су посебно опасна током поста.

1. Гордост

Гријех гордости је посебно опасан – они који себе виде као много боље од других, нарочито зато што посте, треба да моле за смирење.

Господ је учио да постимо тајно, без лицемерја, а богу је угодан само онај тјјелесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дела, речи и мисли. Током поста се посебно треба чувати мржње, зависти, оговарања, похлепе, непријатељства, гњева. И маштање о гњеву помутиће срце и душу у посту.

2. Преједање

Пост има за циљ да се обузда сластољубље и стомакоугађање. Преједање, прождрљивост је смртни гријех, па је посебно искушење ако се – уз објашњење да не једемо мрсну храну – током поста предајемо уживању у свој осталој храни и то без мјере.

Од препуних трпеза на којима само што још нема „од птице млијеко“, преко зачињене, масне хране – зато што је „замашћена биљним мрсом“ па до слаткиша за сваки оброк у току дана, пост се за неке претвара у праве гозбе на којима само нема меса и других намирница животињског поријекла.

Током поста, домаћице и домаћини треба да обезбиједе здраву храну укућанима и понуде гостима једноставно припремљене оброке. Љубав према стомаку значи нечување вјерности Богу, пишу православни извори.

3. Непоштовање поста

Постоје периоди у којима се разријешава употреба свих врста хране. Духовник може да пропише пост и мимо наведених дана у црквеном календару, али и да разријеши неке вјернике од поста.

Међутим, својевољно одустајање од поста а нарочито спремање посних слава уз мрсну храну сматра се гријехом. „Тиме – умјесто да светитељу укажемо част и поштовање – навлачимо на себе Божји гњев“, наводи братија манастира Високи Дечани.

„Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и вјеру у Господа, јер само оној који поштује све Господње заповијести има истинску љубав према своме Творцу. А заповијест о посту једна је од најважнијих Господњих заповијести.“

Не обраћајмо пажњу на оне који доконо говоре да „гријех не улази на уста“.

Гријех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ и у дрском гажењу заповијести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вјечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршавања“.