Србине брате, гори ли у теби кандило вjере? То је моје питање, и то сам хтио да те питам, али не у име моје. Не питам те у име моје него у име родитеља твојих који те вјером Христовом крстише и крвљу Христовом причестише…

Србине брате, теби се обраћам, да те нешто упитам.

Не устављај волове твоје и не задржавај плуг твој. На питање моје можеш одговорити и орући. Не питам те за пут, да би морао дићи руку са плуга и показати ми пут. Не иштем ти воде, да би морао престати с орањем и повести ме на извор. Гле, ти цио дан ореш и цио дан мислиш, и мисли твоје остају затворене унутра у теби. Хоћу да те упитам о нечем што је унутра у теби, на што ми можеш одговорити држећи руке на плугу и корачајући лагано браздом за воловима.

Да ли још гори кандило вјере унутра у души твојој? Да ли имаш довољно уља у кандилу твоме, и да ли ти је свјетло унутра у души твојој?

Србине брате, гори ли у теби кандило вјере? То је моје питање, и то сам хтио да те питам, али не у име моје. Не питам те у име моје него у име родитеља твојих који те вјером Христовом крстише и крвљу Христовом причестише;

И питам те у име ђедова и прађедова твојих, који их препуног и пламеног кандила вјере своје налише и зажегоше кандило вјере у души твојој;

и питам те у име оних даљих предака твојих, који у ропству од пет стотина година под Турцима не дадоше да се кандило вјере у њима угаси; када се за пола хиљаде година бјеше угасила српска слобода и држава, једино што они одржаше неугашено то је кандило вјере у душама њиховим;

и питам те у име оних твојих предака који јуначки примише смрт за вјеру своју на коцу и конопцу, као бесправни робови, у мраку робовања;

и питам те у име оних још даљих предака твојих који с честитим кнезом Лазаром на Косову битку бише и за Крст часни живот свој положише;

и питам те у име оних твојих славних и честитих кнежева, благовјерних царева и благочестивих царица, опет предака твојих, који окитише ову земљу твоју славним задужбинама, бијелим црквама и манастирима, одакле су сви нараштаји српски послије њих доливали уља у кандила своја и зажегали треперави пламен вјере свете;

и питам те у име светих Патријараха српских, часних свештеника и монаха, који кроз вијекове борбе, и муке, и искушења и тиме чуваше онај свети огањ вјере у Србину да се не угаси, као прави светлоносци и духоносци;

и питам те, најзад, у име оног најсвјетијег духовног праоца твога, у име оног моћног и милог Саве, оног неустрашивог мужа и плачљивог молитвеника, који је исплакао срце своје пред живим небесима, да би се у народу српском до конца вијекова очувао свети пламен вјере.

У име те велике и племените војске твојих благородних предака, чију си крв и дух и вјеру и ти наслиједио као законити насљедник, у име њихово, а не у име моје ја те питам, племенити Србине брате: да ли још гори кандило вјере унутра у души твојој?