Јелена Анжујска је оснивач прве женске школе на Балкану  у Брњаку преминула 8. фебруара 1314. године. Жена краља Уроша подигла је цркве и манастире у Котору, Бару, Улцињу, Градцу на Ибру, Јелеч град на Рогозни и Двор у Брњацима подно Мокре Горе

Овог 8. фебруара навршено је тачно 709 године од смрти Јелене Анжујске, жене краља Уроша Првог.

На крајњем сјеверозападу Косова и Метохије, тамо где је Јелена Ажујска, жена краља Уроша Првог, имала своје дворе и прву женску школу на Балкану,  у Брњаку код Зубиног Потока, послије седам и по вијекова 2020. године, обнављен је монашки живот изградњом храма светог Георгија и доласком монахиња у њему.

Око 1250. године краљ Урош, (владао 1244 – 1276) се оженио  Јеленом из Француске, из краљевске лозе Анжујаца. Женидба је била потребна ради јачања савеза са Западом, јер су у то вријеме са истока Турци већ надирали.

Неколико година прије, у част будуће краљице, долином Ибра од Рашке до Краљева, засађени су јорговани, тако да се и данас овај дио долине Ибра зове Долина јоргована, подсјећа аутор текса Зоран Влашковић.

Јелена Анжујска имала је велики утацај  и на политички живот краља Уроша. Како каже архиепископ Данило, она је била омиљена жена, како међу Србима тако и међу Латинима у Приморју, поштована једнако и од српске и од латинске цркве.

Најпознатија је била по томе што је несебично подизала цркве. Подигла је римокатоличке цркве и манастире  у Котору, Бару, Улцињу, Скадру  али и у унутрашњости , манастир Градац на Ибру, Јелеч град на Рогозни који је био њен летњиковац, Двор у Брњацима подно Мокре Горе…

Жена доброте и дарежљивости

О утицају Јелене Анжујске на политички живот мужа краља Уроша најбоље свједочи једно њено сачувано писмо упућено архиепископу Алеарду у Дубровнику и кнезу Сторлату у овом граду.

Србија у то вријеме није имала добре односе са Дубровником, а Францускиња на српском престолу, заклела се пред дубровачким посланицима, да ће ”љубити цијели град”, и трговце код себе штитити чак и без дозволе краљеве, буде ли краљ Урош имао каквих рђавих намјера против Дубровника, опремао војску, или оружао пљачкашке чете, она ће, што год брже може, извијестити град о томе.

Краљица Јелена  је подигла  дворац у Брњацима у другој половини тринаестог века. Као Јеленин дворац, Брњаци се помињу  1267 – 68 године.

У свом дворцу у Брњацима Јелена Анжујска је основала прву женску школу на Балкану. У једном свом спису архиеписком Данило пише:”Она заповеди у цијелој својој области сакупљати кћери сиромашних родитеља, и њих хранећи у свом дому, обучаваше сваком добром раду, који приличи за женски пол. А кад су одрасле удаваше их за мужеве да иду у своје куће, обдарујући их сваким богатством, а на мјесто њих узимаше друге дјевојке као прве”.

Везови из школе у Брњаку

Карактеристични косовски мотиви  и везови на женском рубљу, који су у овом крају очувани и данас, добили су основне линије у првој женској школи на Балкану.

Краљ Урош и Јелена Анжујска су имали три сина : Драгутина ( 1276 – 1282), Милутина ( 1282 – 1321) и Уроша ИИИ (1321 – 1331). Син Драгутин је послије преузимања престола 1276. године оставио мајци Јелени посједе у Приморју, од Дубровника до Скадра који су се дуго називали земља краљице матере. У унутрашљости  Јелени су припали Плав, двор Брњаци и Јелеч град.

Бивши двори Јелене Анжујске у Брњацима, Саставцима,  повремено се појаве из воде када падне ниво језера, која их скрива у својој дубини.

Јелена Анжујска је живјела више од 80 година. Умрла је прије седам векова, тачније 8. фебруара 1314. године а сахрањена је у свом манастиру Градац крај Ибра, недалеко од Рашке. Како је написао архиепископ Данило тога дана у Брњацима се сакупио цијели народ српске земље.

У знак сјећања на Јелену Анжујску већ двије деценије је устаљена културна манифестација ”Дани јоргована” која се одржава у Краљеву, Зубином Потоку и другим местима.

Прва српска краљица која је постала светитељка

Краљица Јелена Анжујска, као монахиња Јелисавета, 1314. године сахрањена је у гробници Градачке цркве. Легенда каже да се послије три године од смрти јавила једном монаху у сну и тражила да изваде њено тијело из земље. Уз присуство рашког владике Павла, гроб краљице Јелене је отворен и пронађено је њено тијело „гдје лежи као у роси“, и од те 1317. године Јелена је уврштена у календар Светих и слави се као светитељка 12. новембра по новом календару. Њено прво житије написао је српски архиепископ Данило Други, као житије прве српске краљице која је постала светитељка. За време турске владавине њене мошти су премјештане и сакривене да би биле сачуване, и још нису откривене, подсјећа портал Лепоте Србије.

Рука у Тврдошу

Иако католкиња, Јелена је око 1280. године у цркви Светог Николе код Скадра, који је иначе она подигла као православни манастир, примила и монашки завјет, те постала монахиња Јелисавета.

Монаси манастира Тврдош као велику светињу чувају руку за коју предање каже да припада краљици Јелени.