Од преписивања и поклањања књига, преко описмењавања и удавања сиромашних дјевојака, па све до утицаја на унутрашњу и спољну политику државе, Јелена Анжујска оставила је печат на цјелокупну историју, како српске државе, тако и жене, а њен живот испраћен је тајнама и мистеријама.

Дио живота Јелене Анжујске, њена младост су обавијени маглом. Не зна се ни њено тачно порекло као ни тачна година рођења.

Краљица Јелена Анжујска је рођена, претпоставља се између 1230 или 1235/1236. Била је супруга краља Стефана Уроша И Великог ( рођен око 1223.- 1277. владао од 1243- 1276 ). Доживјела је дубоку старост. Преминула је 8. фебруара 1314. Брак са краљем Урошем И склопила је око 1250.

У житијама њеног савременика Данила Другог, који је био њен пријатељ и сарадник, пише да је она “од племена фрушкога (француског) кћи родитеља, који су били у великом богатству и слави”. У биографији Уроша Првог Данило сведочи: “Краљ је себи узео жену од царског племена, од фрушкога”.

Карло Први Анжујски, краљ Сицилије и Напуља, и Јелену и њену сестру Марију де Шор назива својим драгим рођакама. Траг за њеним родитељима пратимо по двије важне теорије.

Прва теорија је из 1902.године. Истраживач Чедомиљ Мијатовић тада је повезао Јелену за фамилију Де Куртне, чији родоначелник је Петар де Куртне, млађи брат француског краља Луја Седмог, наводи Информер.

У другој теорији, из 1982, Гордон Мекданијел сматра да је она старија кћи угарског племића Јована (Калојована) Анђела, сина византијског цара Исака Другог Анђела и Францускиње Матилде из породице Де Куртне.

Мекданијел те тврдње заснива и на актима папе Иноћентија Четвртог из 1253. и 1254. Постоји друга хипотеза која је супротна “француској”. Наводно, краљица потиче из ромејске царске породице и угарске краљевске куће. Према тој теорији она је ћерка Јована Анђела од Срема који је познат као и “добри Јован”. Његови родитељи су били ромејски цар, Исак II Анђео ( 1156- 1204 ) и Маргита од Угарске ( 1175- 1223. ).

Гроф Ђорђе Бранковић, дипломата, писац и самопрокламовани потомак српске средњовијековне династије Бранковић, писао је да је краљица била ћерка латинског цара Балдуина II који је посљедњи цар Латинског царства у Константинопољу.

Међутим, он је имао само једног сина. Да ли је краљица Јелена можда била његова ванбрачна ћерка? Балдуинов дједа, по очевој страни, Петар ИИ Куртене је био најмлађи син француског краља Луја ВИ. Да ли зато архиепископ Данило II тврди да је она из “царског племена” тј. царског рода? Ову теорију потврђује и “троношки љетопис” који је настао у манастиру Троноша, крајем XVIII вијека. Али, да ли је то релевантан извор? Колико су помјешани традиција и усмено предање и колико је то могло да утиче на стварање такве теорије?

Будућа краљица пристала је бродом у српском приморју и кренула пут наше престонице преко Зете, данашње Црне Горе. Да би је, легенда каже, подсетио на родну Провансу и исказао љубав којој ће остати вјеран до краја живота, Урош је засадио јорговане од данашњег Краљева па све до Рашке.

Била је побожна али и одлучна. Искусни политичар. Љубитељ умјетности и такође је охрабривала монахе у превођењу књига. Њена најпознатија задужбина је чаробни манастир Градац, у коме је и сахрањена.

Основала је прву женску племићку школу у Србији, организовала је преписивање књига које је касније поклањала, на свом двору у Брњацима на северу Метохије имала је и “књигохранилиште”, односно библиотеку. Ту је такође имала и чувену школу за сиромашне дјевојке гдје су могле да уче вез и остале послове, али и писмена и музику.

Краљица Јелена и данас, толико вијекова послије изазива исто онолико пажње колико је добијала и током свог живота. Њено порекло остало је прекривено велом тајни.