О Принциповом убиству аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. године се доста писало и говорило. Међутим, мало се обраћала пажња на историју породице Принцип и тако на средину из које је Гаврило Принцип потекао.

Поријекло породице Гаврила Принципа

У подножју Динаре која се налази између Босне и Далмације лежи мало Грахово поље кроз које протиче рјечица Корана. Заселак Горњи Обљај се налази у сјеверном дијелу Грахова поља и чини га десетак збијених камених кућа. Једна од тих кућица је била дом породице Принцип, најпознатије српске породице из овог краја.

Своје поријекло Принципи воде из племена Јовичевића које је живјело у каменитом Грахову у Црној Гори. У истоимено поље на размеђи Босне и Далмације Јовичевићи долазе почетком XVIII вијека. Ту су се настанили у претежно римокатоличком селу Обљај и постали кметови бега Сијерчића. Пошто се област Грахова налазила на тромеђи територија Османског царства, Хабзбуршке монархије и Млетачке републике (данашња Венеција) била је организована као капетанија која је у турској држави била нека врста војне границе. Иако су војници у капетанијама претежно били муслимани, у помоћну службу су примани и поједини хришћани под именом мартолози. Преци Гаврила Принципа су се нашли у једној од тих пограничних стража већ у XVIII вијеку.

У патријархалном друштву тог времена породице су живјеле у задругама које су биле и економска и друштвена институција. У њима су средства за производњу, производња и потрошња средстава за живот била заједничка, одлуке су се доносиле након договора, а у једном домаћинству је обично живио отац као старјешина дома са својом супругом, синовима, њиховим женама и дјецом, али и са неудатим кћеркама.

Пограничне страже у околини Грахова нису само браниле турску границу од аустријских и млетачких напада већ и од упада разбојника и кријумчара. Најбољи начини за борбу против пљачкашких група су били постављање засједе и чекање. Из тог разлога су Принципови преци добили надимак „Чека“ који је касније постао и породично презиме које је кориштено све до почетка XIX вијека. Касније је чак и Гаврило Принцип одлучио да употријеби то презиме у пасошу јануара 1914. године на путу до Београда.

Један од Гаврилових предака се звао Тодор и био је цијењен чак и од бегова као способан стражар. У вријеме мира Тодор се бавио трговином, али у вријеме сукоба се истицао својим дивовским стасом и страхом који је изазивао, па су га људи прозвали „Принцип“ што је врло брзо постало ново и најпознатије презиме ове породице. Ријеч Принцип је вјероватно потекла из Далмације коју је Тодор посјећивао, а гдје су службеници још увијек говорили италијански језик. На италијанском principe значи принц или поглавар и тако су га највјероватније прозвали локални Италијани импресионирани његовом појавом.

Опадање моћи Османског царства у XIX вијеку је погоршало положај кметова у Босни и Херцеговини. Порези су сурово прикупљани, а уведене су и нове дажбине. Због слабљења Османлија Босна и Херцеговина за њих више није имала важан стратешки значај као у времена када су планирали походе на Беч и Запад. Турска централна власт више није могла да спријечи локалне феудалне господаре који су увели нови систем под именом читлук који им је омогућио да кметове тјерају да поред намета држави плаћају и њима дажбине. Поред тога, кметови су имали и кулук или радну обавезу. Све је то довело до огромног народног незадовољства и у селима су често избијале побуне против такве управе.

Велики народни устанак у Босни и Херцеговини је избио 1875. године и трајао је до 1878. године када је одржан и чувени Берлински конгрес. Борбе су почеле код Невесиња у Херцеговини одакле су се прелиле у Босну. Грахово поље се налазило на устаничкој територији, а главни устанички логор Црни Потоци је био врло близу куће Принципових, па не чуди да су се међу устаницима налазили дјед и стриц Гаврила Принципа. Вођа устанка из Грахова поља је био свештеник Илија Билбија који је двадесетак година касније одабрао име и крстио Гаврила Принципа. Гаврилов дјед Јово је био стражар у служби турских власти и његова кућа је била спаљена на почетку сукоба, али он је пришао устаницима и заједно са својим братом Тодом се налазио при главном устаничком штабу у Црним Потоцима. Стриц Гаврила Принципа је био Илија који се истакао у неколико битака и због тога добио медаљу за храброст од кнеза Петра Карађорђевића. Петар је касније постао краљ, али је у овом тренутку ратовао заједно са устаницима у Босни под именом Петар Мркоњић. Породице устаника, а међу њима жене и дјеца из породице Принцип, су прешли границу и пронашли уточиште на аустријској територији.

Устаници у Херцеговини су били боље организовани, па је зато турски командант своје снаге усмјерио на Босну и њихово утврђење у Црним Потоцима. У турском нападу у љето 1877. године Тода Принцип је заробљен, али је касније помилован, а његов брат и Гаврилов дјед Јово је са својим сином Илијом пребјегао са остатком устаника на аустријску територију. Ту су се устаници придружили својим породицама које су раније пребјегле. Јово Принцип се убрзо вратио у Босну гдје је наставио своје учешће у устанку који је окончан наредне 1878. године. Одлуком Берлинског конгреса Босна и Херцеговина се нашла под окупацијом Аустроугарске. Ова окупација је трајала до 1908. године када је Аустроугарска и званично извршила анексију или припајање Босне и Херцеговине.

Након 1878. године задруга Принципа је почела да пропада. Гаврилов дјед Јово је убијен за вријеме лова 1881. године, а његова породица је сматрала да је то учинио аустријски предстојник који је био шеф мјесне управе. Након овог догађаја на чело задруге је дошао Јовин млађи син, Гаврилов отац, Петар звани Пепо који је тада имао тридесет година. За вријеме Петра породична задруга се угасила, а имање је подијељено између чланова. Петар се бавио земљорадњом, али то није било довољно да се породица прехрани. Док су неки чланови породице Принцип постали аустријски редари и жандари, Петар је превозио путнике и пошту између Грахова и Далмације. У слободно вријеме је садио дрвеће поред пута између Обљаја и Грахова, а био је познат по својој благој нарави.

За вријеме очева живота Петар се био заљубио у једну дјевојку римокатоличке вјере, али је ту везу морао да прекине јер његов отац Јово то није подржао. Годину дана након очеве смрти Петар се оженио Маријом званом Нана која је дошла из богате породице Мичић. Марија је била четрнаест година млађа од Петра, али је жељела да што прије напусти родитељску кућу и маћеху са којом се није слагала. Док је Петар био веома побожан, Марија је имала другачији став према цркви и за њу је религија имала само традиционално обиљежје. Петар и Марија су имали деветоро дјеце, али су само три сина преживјела дјетињство. Гаврило Принцип се родио 13. јула 1894. године и тада је почело животно путовање једне од најважнијих личности у српској историји ХХ вијека, о чему ћемо детаљније писати другом приликом.

Родна кућа Гаврила Принципа у Обљају је била претворена у музеј који је у јулу 1995. године спаљен од стране припадника хрватске војске. Кућа је обновљена и поново као музеј отворена на Видовдан 2014. године.

Аутор: историчар Стефан К.