За вријеме Другого свјетског рата, док је био у избјеглиштву, посљедњи српски краљ Петар II одлучио је да се ожени грчком принцезом Александром.

Овај потез био је само један у низу лоших потеза младог и неискусног краља који је довео до кризе у односима са министрима и Винстоном Черчилом.

Предсједнци избјегличке владе Слободан Јовановић, Милош Трифуновић и други српски политичари су сматрали да је неприкладно вјенчавати се у ратно време, а против свадбе је била и краљица Марија и то је довело до коначног прекида њихових односа.

Посљедња српска краљица, Александра Карађорђевић била је потомак грчких и данских монарха, а прије брака је носила титуле принцезе од Грчке и Данске. Била је прва грчка принцеза која је међу ближим прецима имала Грке, и то са мајчине стране; њен отац је био њемачке крви, као уосталом и већина европских владара. Родитељи су јој били краљ Александар Грчки и Аспазија Манос, потомак фанариотске породице Манос, која је припадала грчкој аристоктатској елити у Цариграду, наводи Опанак.

Рођена је 25. марта 1921. године у краљевској резиденцији Таитои (15 км од Атине), пет мјесеци након смрти свога оца који је наслиједио грчки трон након што је његов отац, Александрин деда, Константин I Грчки, збачен и протјеран. Константин се вратио у Грчку и поново заузео трон мјесец дана након Александрове смрти. Како је влада Александрову кратку владавину сматрала регентством, што је значило да је Александров брак, склопљен без допуштења његовог оца, био неважећи, а то је значило да је дијете рођено из њега незаконито. Да није проглашена незаконитом, Александра би била законска насљедница свога оца и де јуре краљица Грчке од тренутка свога рођења.

Захваљујући реакцији Александрине бабе, краљице Софије, у јулу 1922. године донесен је закон који је дозвољавао краљу да призна и озакони бракове краљевске породице који су били склопљени без његовог допуштења. Краљ Константин I је затим издао декрет који је озаконио брак између његовог сина и Аспазије. Александра је тако постала законито дијете према грчком закону, заједно са мајком добила титулу принцезе од Грчке и Данске, те ословљавање Краљевско височанство, али без права на насљедство грчког трона, које су остали чланови грчке краљевске породице имали.

Краља Петра II Карађорђевића је упознала априла 1942. у Лондону на чајанци у Клубу савезничких официра. За вријеме Другог свјетског рата, 20. марта 1944. удала се за југословенског краља Петра ИИ Карађорђевића. Краљица Александра родила је само једно дијете — принца Александра Карађорђевића. Као владарка, никада није крочила на тло Југославије, земље чија је била краљица.

Свадба је одржана у југословенској амбасади у Великој Британији. Међу званицама је било само 19 Југословена, а међу њима Трифуновићев насљедник Божидар Пурић и Михаиловићев изасланик мајор Војислав Лукачевић, коме је краљ додијелио звање ађутанта. Краљев кум био је британски краљ Џорџ В.

Од британске дипломатије присуствовао је само министар спољних послова Ентони Идн. Черчил није дошао, иако је био позван. Краљево вјенчање је лоше прихваћено у југословенској и свјетској јавности.