Јавности је мало познато да шифра 007 чувеног тајног агента по коме је Јан Флеминг створио лик филмског јунака Џејмса Бонда по узору на Душка Попова, заправо представља посљедња три броја телефона Поповљевог стрица Миливоја из Београда-26-007!

Један од највећих шпијуна свих времена, двоструки агент који је уживао поверење и Нијемаца и Британаца, живи и даље, у банатском селу Ново Милошево, у Музеју Жеравица.

Собе препуне његовим стварима и сликама, али и сувенири за радознале туристе, буде непоновљив доживљај мистерије којом је живот Душка Попова, пун опасности, био обавијен од ступања у свијет шпијунаже, па све до краја живота.

Одласком са овог свијета однио је многе тајне, а јавности је у мемоарима објелоданио само дио свог интригантног живота.

Дједа Омер – Душков вјетар у леђа

Да није било Омера Попова, имућног и способног трговца, умјешног да искористи ондашње прилике (посљедње деценије 19. вијека) и увећа капитал створивши тако империју у Карлову (данашње Ново Милошево), а својим потомцима лагодан и лијеп живот, ни Душко Попов не би похађао најбоље школе и израстао у наочитог и образованог младића.

Сачувана фотографија продавнице текстилне робе из прве деценије 20. вијека која је имала изглед савремених робних кућа, дијелом свједочи о великом богатству Попових.

Како је дједа Омер, а касније и стриц Миливој утицао на одрастање и карактер Душка Попова , никада се у потпуности неће сазнати. Али оно што се са сигурношћу може рећи то је да су њих двојица главне фигуре у животу једног од највећих шпијуна Другог свјетског рата који је користио сваки слободан тренутак да буде са дједом Омером.

Послије његове смрти, узданица му је био стриц Миливој. Јавности је мало познато да шифра 007 чувеног тајног агента по коме је Јан Флеминг створио лик филмског јунака Џејмса Бонда по узору на Душка Попова, заправо представља посљедња три броја телефона Поповљевог стрица Миливоја из Београда-26-007.
Рођен је 1912. године у Тителу, у богатој породици српских трговаца, од дједе Омера и оца Милорада, поријеклом из Карлова, данашњег Новог Милошева гдје је провео најљепше дане дјетињства. Породица му се тридесетих 20. вијека година преселила у Дубровник. Похађао је најбоље школе, средњу је завршио у Паризу, а право у Београду.

У Фрајбургу је 1936. године уписао постдипломске студије. Захваљујући томе, врло рано је савладао француски, њемачки и енглески језик. Током школовања страст су му били брзи аутомобили и жене, а стекао је и велики број пријатеља који су касније дошли на високе положаје, како у Енглеској, Француској, тако и у Њемачкој.

У Хамбургу је упознао Јохана Јебсена (Џонија Џебсена), богатог младића који му је постао најбољи пријатељ, не слутећи да ће му управо он заувијек промијенити живот.

Три лица двоструког агента: Кодно име „Иван“, „Трицикл“, „Душко“

Послије избијања Другог свјетског рата, Њемачка и Уједињено Краљевство су почели да регрутују тајне агенте широм Европе. Попов је у то вријеме водио адвокатску фирму у Дубровнику. Фебруара 1940. примио је телеграм од Јебсена који је затражио да се виде у Београду. Тада му је саопштио да је почео да ради за Абвер, њемачку војну обавјештајну службу, подсјећа Информер.

„Душко је био изненађен и запањен јер је знао да је Џони против нацизма. Мислим да му је Џони рекао нешто кључно:“Најбољи начин да се неко побиједи је бити у тој екипи”, говори Марко Попов, син тајног агента у документарном филму „Тајне рата: Дупли агент Трицикл”.

Међутим, Јебсен је имао много храбрији план за свог пријатеља-позвао је Попова да у улози двојног агента ради за Нијемце, а заправо да прикупља информације за британски МИ6. Тако је рођен тајни агент Попов. Душко Попов.

На првом састанку са Абвером, Попов је лагао да има утицајне познанике у Енглеској. Абвер му је организовао фиктивно предузеће за трговину Југославије са Уједињеним Краљевством и послао Јебсена као његовог руководиоца. Задатак Попова је био да извјештава о снази и моралу британске војске. МИ6 је пружао Душку лажне извјештаје које је даље требао да подметне Рајху.

Успјешно и смјело константно је живио на релацији Лондон-Лисабон и користио сваку прилику да Абверу достави много лажних података.

Поред МИ6 и Абвера, одговарао је и југословенској обавјештајној служби која му је додијелила шифру „Душко“. Његови њемачки руководиоци су га знали под именом „Иван“, а британски МИ6 га је назвао „Трицикл“, јер је био вођа групе од три двострука агента.

Упозоравао на бомбардовање Перл Харбора

Попов је у свом преданом оперативном раду дошао до сазнања да Јапанци планирају напад на америчку базу Перл Харбор. Абвер је тражио да у име Јапанаца сазна о могућности полијетања бомбардера са носача авиона. Пошто су Нијемци тражили детаљне податке о Перл Харбору, Попов је схватио да Јапанци планирају напад ту америчку морнаричку базу..

Одмах по доласку у Вашингтон, Попов је отишао у седиште ФБИ-ја да обавијести Американце о могућем нападу на Перл Харбор. Шеф ФБИ Џон Едгар Хувер ја сматрао Попова непоузданим због његове двоструке улоге, али и репутације озлоглашеног женскароша и одбио је да га прими.

Неколико мијесеци касније, 7. децембра 1941. године, Попов је вијест о јапанском нападу на Перл Харбор примио по повратку бродом за САД. Његово свједочанство о Перл Харбуру наишло је на снажно негодовање и полемике у Америци, јер је указивало на пропусте ФБИ-ја, који је чак покушао и да забрани штампање мемоара.

Од Нијемаца је за све вријеме шпијунског рада извукао преко 2 милиона долара правдајући им то као финансирање „тајне мреже нациста у Британији“ које је заправо прослијеђивао савезницима.

Одиграо је кључну улогу и у „Дану Д“, када је у акцији која се звала „Фортитјуд“ успио да лажним извјештајима скрене пажњу нациста са Нормандије на надуване тенкове и лажне војне трупе стратешки распоређене на другим дијеловима обале.

Попов, Душко Попов је Бонд, Џејмс Бонд

Тајни живот Душка Попова препун опасности и контрадикторности, с друге стране био је и гламурозан. Живио је „отворених карата“ на високој нози као велики заводник који је током својих мисија имао доста жена, укључујући и француску глумицу Симоне Симон.

Боемски начин живота који је водио, узбуњивао је његове надређене у МИ6, који су одредили да му у Лисабону пратилац буде Јан Флеминг. Флеминг је касније сусрете Попова са њемачким агентима искористио као инспирацију за лик Џејмса Бонда.

Сувише сличности да не би било истинито-обојица су имали исте страсти: скупа кола, пиће, а поврх свега- жене. Невјероватна коинциденција у Флеминговом првом роману „Казино Ројал“ о агенту 007, наводи на још један закључак.

Као агент британске тајне службе задужен за праћење Попова посматрао је како Србин, у коцкарници хотела „Паласио“ у португалском граду Есторилу улаже 50.000 долара од 80.000 колико је имао код себе, како би натјерао противника да одустане. Иста сцена послужила му је да изгради лик о неустрашивом агенту Џејмсу Бонду.

Сам Попов никада није негирао да га је Флеминг пратио једно вријеме током Другог свјетског рата, нити је поријекао назив његовог кодног имена.

„То сте закључили ви, медији. Кад су Флеминга напали британски медији зато што превише слободно приказује Џејмса Бонда, агента британске тајне службе, наводно је рекао: “Не бих вам навео његово име, али звали су га Трицикл”“-изјавио је Попов у једном интервјуу.

По завршетку рата, престао је активно да се бави обавјештајним радом и настанио у граду Опио у Франсуској који га је подсјећао на Дубровник. Немирни дух донио му је два брака у којима је добио четири сина.

Мемоари под насловом „Трицикл“ објављени су 1974., а пред крај жвота написао је „Шпијунажа и контрашпијунажа“.

Један од највећих шпијуна Другог свјетског рата умро је у Опиу 10. августа 1981. године у 69. години. Његово име је Попов, Душко Попов.