11/01/2024
КАРАЂОРЂЕВ ГРАД У ТОПОЛИ, најстарији дио цјелине, значајан је споменик културе и највећи градитељски подухват устаничке Србије у ком су сачувани темељи обновљене српске државности.
Култура и идентитет српског народа повезани су нераскидивим везама са Тополом, као престоним мјестом “оца Србије” како Његош назива Карађорђа, вођу Првог српског устанка. Просторно културно-историјска цјелина, Карађорђев град, мјесто је у коме је поникла династија Карађорђевић и као таква представља јединствени национални симбол Србије, који свједочи о историјским догађајима и знаменитим личностима, чији је утицај био од пресудног значаја не само за развој вароши Тополе, већ и ток српске историје XИX и XX вијека.
У оквиру ње су Карађорђев конак, Црква Свете Богородице и зграда старе школе, која је саграђена средином XИX вијека у којој је својевремено била смештена Библиотека “Радоје Домановић”.
Све три грађевине, репрезентативне на свој начин, дочаравају некадашњу слику историјског града у Тополи и дају посебан утисак читавом комплексу.
КАРАЂОРЂЕВ ГРАД, мјесто које на сам спомен имена означава културно-историјску баштину, највећи је градитељски подухват устаничке Србије, који су према Карађорђевој замисли извели познати неимари тог доба: Димитрије, Сава Перишић из Београда, Андрија из Паланке, Ђура из Пожаревца и Цена из Бискупа у Рамској нахији са својим зидарским дружинама, навели су из Завода за заштиту споменика културе Крагујевац. Иако је грађен само двије године, у временском периоду од 1811. до 1813. године, Карађорђев град је постао центар дипломатске, судске, војне и трговачке активности.
Као најзначајнија и најрепрезентативнија грађевина у оквиру комплекса истиче се Карађорђев конак или двор, подигнут 1811. године. Иако је конак саграђен као главна дворска зграда, она у себи садржи елементе народног градитељства и као таква приказује аутентичну слику некадашње српске архитектуре. У конаку је стална поставка вожда Карађорђа, са изложеним експонатима из његовог живота, у амбијенту у коме је вожд живео и радио. Као својеврстан историјски споменик, Карађорђев конак је доказ бурних дешавања током XИX И XX вијека, када је овај крај био буре барута буна и устанака.
Друга, подједнако репрезентативна и историјски значајна грађевина, је Црква Свете Богородице, у народу позната и под називом Карађорђева црква. Како је саграђена у оквиру Карађорђевог града, њен звоник имао је функцију једне од четири градске куле. За њу је карактеристично то да су се њена звона прва огласила у ослобођеној Србији, а звона су изливена у Београдској тополивници. У њој је Карађорђе првобитно био сахрањен, а црква је била његово гробно мјесто наредних 111 година, све до 1930. године када је његово тијело пренијето у Цркву Светог Ђорђа на Опленцу.
Трећа грађевина у оквиру комплекса је стара школа, саграђена средином XИX вијека, која је по својој скромности и аутентичности успјела да очува некадашњи дух школства и образовања.
Најстарији дио целине је аутентичан, грађен у традиционалном стилу архитектуре. Сам комплекс историјског града је презентација монументалних грађевина тог времена на којима је исписан дио националне историје.
Карађорђев конак, као најрепезентативнија грађевина у оквиру комплекса, зидан је каменом у кречном малтеру. Правоугаоне је основе, са карактеристичним пространим тремом са низом стубова са оградом од профилисаног шашовца на главној страни. Посебан утисак читавој грађевини даје висока камена кула на западној страни конака.
Са друге стране комплекса својом једноставношћу, а истовремено и аутентичношћу, истиче се Црква Свете Богородице. Црква је скромних димензија, а првобитно је била покривена ћерамидом да би касније ћерамида била замењена бакарним покривачем, кога за вријеме Првог светског рата 1916-1917. године скидају Аустријанци заједно са звонима и цркву прекривају обичним лимом. Данашњи изглед, црква је добила 1961. године приликом рестаурације и тада је лим прекривен ћерамидом.
Живопис цркве је аутентичан примјер складности и умјерености, а истовремено и изузетности због велелепног иконостаса у дуборезу са маштовитим преплетима и копијама средњовијековних икона. На живопису цркве је најпре радио сликар Јеремија Михаиловић, а наставио и завршио Петар Николијевић Молер. Како је први дио иконостаса изгорео 1813. године од стране Турака који су спалили Карађорђеву цркву, неопходно је било обновити га. Садашњи
иконостас је настао двадесетих година XX вијека и изузетно је дјело тројице мајстора охридско-дебарске школе.
Школа у оквиру комплекса је сама по себи прави примјер традиционалног стила изградње и употпуњује слику традиције, историје и културе XИX вијека. Као нијеми свједок свих грађевина у комплексу величанствено се уздиже споменик Карађорђу, који својом грандиозношћу задивљује и плијени посетиоце. Споменик је израђен од јабланичког црног мермера и дјело је српског и југословенског вајара Петра Палавичинија. Карађорђе је представљен као родоначелник династије, усправног става огрнут кабаницом, при чему у једној руци држи сабљу, а у другој писану повељу.
Како је Карађорђев град проглашен за културно добро?
ЗНАЧАЈ КАРАЂОРЂЕВОГ ГРАДА надмашује локални оквир и представља споменик културе од изузетног значаја у коме су постављени темељи обновљене српске државности. За споменик културе од изузетног значаја категорисан је одлуком Скупштине СРС 7. априла 1979. године, а за просторну културно – историјску цјелину одлуком Владе Републике Србије од 12.10.2006. године.
Као мјесто које је у прошлости било сједиште дипломатске, привредне, трговачке, судске и војне дјелатности, шездесетих година XX вијека започета су детаљнија истраживања и конзерваторско-рестаураторски радови на комплексу. На основу елабората из 1963, 1967. и 1979. године, током 1980. године урађена је скица урбанистичког решења Карађорђевог града, па се у наредним годинама радило на његовој реализацији.
Даља обнова Карађорђевог града са његовом комплетном реконструкцијом представљала је само наставак претходних радова, а идеална прилика за детаљније радове била је прослава поводом 200 година од Првог српског устанка. Том приликом, 2004. године, направљен је програм заштите и ревитализације споменика културе који је подразумевао реконструкцију појединих детаља и објеката, конзервацију и рестаурацију комплекса, навели су Завода за заштиту споменика културе Крагујевац. Карађорђев конак, као престона резиденција вође Првог српског устанка, оригиналан је приказ живота једне од најзначајнијих личности XИX вијека, док са друге стране црква и школа презентују дух вјере, васпитања и образовања.
26/07/2024
