Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају дан Светих мученика Фотија, Аниките и других с њима.

Свети Аникита и Фотије неповријеђени су преживјели бројне муке које им је приредио цар Диоклецијан.

Цар Диоклецијан посјетио је једном град Никомидију са злим умишљајем, да ту потпуно истријеби хришћане. Кад је почео бездушно да мучи хришћане појавио се пред њим свети Аникита, један од градоначелника, и почео неустрашиво да исповиједа пред царем своју вјеру у Христа. Осим тога рекао је за статуе идола да су глуво и нијемо камење и да је клањање њима недостојно разумног човјека.

Предање каже:

– Када поче бездушно истјазавати и мучити хришћане, појави се пред њим св. Аникита, један од градоначелника, и дерзновено исповиједи пред царем своју вјеру у Христа Господа, Бога ваплоћеног у тијелу ради нашег спасења.

Уз то још Аникита изобличи идоле као глуво и немо камење, којима клањати се недостојно је разумна човјека. Разјарен цар нареди, те му језик одсјекоше. Но Аникита силом Божјом и даље говораше. Тад пустише лава на њега, но лав се умиљаваше око њега.

У том часу Херкулов храм паде. Фотије, сродник Аникитин, видећи чудеса и трпљења Аникитина, пољуби Аникиту, објави себе за хришћанина и довикну цару: „О идолопоклониче, постиди се, богови су твоји ништавила!“ Цар нареди, да га одмах мачем посијеку.

Но џелат дигнувши руку на Фотија светог сам себе удари мачем и умре. Послије дугих мука бацише их обојицу у тамницу, гдје тамноваху три године. Тада их изведоше, зажарише огромну пећ и бацише их у огањ.

Многи други хришћани, људи, жене и дјеца својевољно уђоше с њима у огањ. И из огња чу се молитва хришћана, којом благодараху Богу за смрт мученичку. Пострадаше сви око 305 год. Св. Аникита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу.

Ове ријечи се данас обавезно изговарају:

– Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.