Српска православна црква и вјерници обиљежавају Преображење Господње.

Преображење је посвећено Христовом преображењу на гори Тавор, када је најављено страдање и слава Сина Божијег. Једнога дана, треће године проповеди на земљи, Исус ради молитве поведе апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор.

Док се молио, његово лице се измени и засија као сунце, а одећа постаде сјајна и бела као снијег, каже Библија. Тако се он преобрази пред њима, чиме се први пут божанска природа Исусова учинила видљивом.

На икони Преображења представљен је Исус Христос на гори у бијелој одећи, окружен светлошћу, са Илијом и Мојсијем. Док их благосиља, из њега се шири светлост. На десном врху стоји Мојсије и држи таблице Закона, на лијевом пророк Илија. Испод планине леже тројица ученика, Петар, Јаков и Јован.

Преображење Господње је у православљу познато и као летње Богојављење, јер су се и тада отворила небеса и зачуо глас Бога Оца. Вјерује се да се, уочи празника, на небу отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље.

Посна трпеза, освештавања грожђа и везивање конца

Преображење увијек пада у вријеме Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза увијек посна, обогаћена рибом и вином.

У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе и дијели народу, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а у крајевима гдје нема грожђа, друго воће.

Бројни су храмови посвећени овом празнику, у многим местима одржавају се вашари.

На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.

Жене уочи Преображења вежу црвени или бијели конац око руке и пожеле жељу. Ако се конац не прекине у току дана, жеља ће се испунити.

Посљедњи дан за купање у ријекама

Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина.

У народу се слави Преображење као прелаз из летњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало, полако вене.

Већ око Преображења пролазе несносне врућине и вријеме постаје хладније, нарочито ноћу. Због те промјене у природи настала је у народу изрека: „Преображење је, преображава се и гора и вода“.

Такође се некад вјеровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.

Шта све не би требало да се ради

Према народном веровању, на овај дан се не ради, такође, на овај дан не треба преко дана спавати, јер ко тада одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив.

Није добро ни да неко плаче јер ће плакати целе године, а ни да људи цео дан проведу у кафани – да им не пређе у навику и да не постану расипници.

С друге стране, оно што се препоручује јесте да се тог дана први пут проба грожђе – као симбол благослова и новог почетка.

На овај дан се строго пости, а у шумадијским селима уобичајено је да се народ причешћује у цркви.

Црквени вашари с народним весељем одржавају се широм Србије.

Вјерује се да ако је на Преображење лијепо време, наредне године неће бити добра летина. Ако је дан облачан или кишовит – очекује се плодна година.