У свом осмом мисионарском писму владика Николај Велимировић пише о свјетској кризи, како и због чега уопште настаје модерна криза.

Треба људи да неразумљиву ријеч преведу на свој језик, те с уздахом и покајањем узвикну: „суд Божији!“ – каже свети владика Николај о кризи, подсјећа портал Башта Балкана.

Питаш ме, Божији човјече, откуда садашња криза, и шта она значи?

Ко сам ја да мене питаш о овако крупној тајни?

„Говори кад имаш нешто боље од ћутања“, каже свети Григорије Богослов.

Па иако сматрам, да је ћутање сада боље од сваког говора, ипак из љубави према теби ево износим ти оно што милим о питаном.

Криза је грчка ријеч, и означава суд. У Светом писму ова се ријеч употребљава много пута. Тако Псалмист говори: зато се неће безбожници одржати на суду (Пс. 1, 5).

На другом мјесту опет: милост и суд пјевам (Пс. 101, 1).

Мудри Соломон пише, да је од Господа суд свакоме (Приче, 29, 26).

Сам Спаситељ је рекао, да Отац сав суд даде Сину, а мало послије опет: сад је суд овоме свијету (Јн. 5, 22; 12, 31).

Апостол Петар пак пише: јер је вријеме да почне суд од дома Божијег (1. Петр. 4, 17).

Замијени ријеч суд са криза, па читај: Зато се неће безбожници одржати на кризи. – Милост и кризу пјевам. – Од Господа је криза свакоме. – Отац сву кризу даде Сину. – Сад је криза овом свијету. – Јер је вријеме да почне криза од дома Божијег.

До сада су европски народи употребљавали ријеч суд, место криза, кадгод их је сналазила нека невоља. Сада је само нова ријеч замењена старом, и разумљива неразумљивом.

Кад је суша говорило се: суд Божији! кад је поплава; суд Божији! кад је рат или помор: суд Божији! кад су туче, земљотреси, гусенице, мишеви и друге бједе, опет и увијек – суд Божији!

А то значи: криза кроз суше, криза кроз поплаве, кроз ратове, поморе итд.

И садашњу финансијско-економску невољу народ сматра као суд Божији, но не говори суд него криза. Да би невоља била умножена неразумевањем!

Јер док се изговарала разумљива ријеч, суд, знао се и узрок због кога је невоља дошла; знао се и Судија, који је невољу попустио; знао се најзад и циљ попуштене невоље.

Чим је пак употребљена ријеч криза, ријеч неразумљива свима и свакоме, нико ништа не зна да објасни ни због чега, ни од кога, ни к чему?

Само се тиме разликује садашња криза од криза, које су од суше или поплаве или рата или помора или гусјеница или друге неке напасти.

Питали ме за узрок садашње кризе, или садашњег суда Божијег?

Узрок је вазда за вазда увијек исти. Узрок сушама, поплавама, поморима и осталим бичевањима рода људског, узрок је и садашњој кризи: богоотпадништво људи.

Грехом богоотпадништва проузроковали су људи ову кризу, и Бог ју је попустио, да би људе пробудио, освијестио, одуховио и к Себи повратио.

Модерним гријесима – модерна и криза.

И заиста Бог се послужио модерним средством да уразуми модерне људе: ударио је по банкама, по берзама, по финансијама, по валутама новца. Испретурао је мјењачке астале по васцелом свијету, као негда у храму јерусалимском. Произвео је небивалу панику међу трговцима и мењачима новца. Диже, обара, мијеша, збуњује, застрашује.

Све, да би се охоле главице мудраца европских и американских пробудиле, освијестиле и одуховиле. Да би се усидрени у луке материјалне сигурности сијетили душе своје, признали своја безакоња и поклонили се Богу Свевишњему, Богу Живоме.

Докле ће трајати криза?

Докле дух људи остане непромијењен. Докле охоли проузроковачи ове кризе не капитулирају пред Свемоћним.

Докле се људи и народи не сјете, да неразумљиву ријеч криза преведу на свој језик, те с уздахом и покајањем не узвикну: суд Божији!

Кажи и ти, часни оче, суд Божији, место криза, и све ће ти бити јасно. Поздрав ти и мир.

Свети Владика Николај (8. мисионарско писмо)