21/06/2023
Аустроугарска царевина је 23. јула 1914. године Србији упутила ултиматум који је шокирао свијет. У 10 ставки налазили су се услови које, по оцјени тадашње свејтске дипломатије, не би могла да прихвати ниједна држава, а да притом не изгуби своју независност.
Текст ултиматума стављен је на увид свјетским силама тек сутрадан, 24. јула. Тиме се значајно смањила могућност реаговања и савјетовања српских савезника, на шта је Аустроугарска и рачунала.
А реакције су биле очекивене…
Британски државни секретар за спољне послове сер Едвард Греј је, читајући ултиматум, рекао аустроугарском амбасадору да је то “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави”.
Француски амбасадор у Бечу је, видјевиши документ, извијестио своју владу да је “неочекивана и претерана оштрина захтева аустријске ноте, тј. ултиматума Београду, изненадила и оне најогорченије непријатеље Србије”.
Ипак, најупечатљивија и заувек забиљежена у свједочанствима аустроугарског амасадора остала је реакција руског министра спољних послова Сергеја Сазонова. Њу је у књизи “Србија у Првом свјетском рату” забиљлежио и српски историчар др Андреј Митровић, подсјећа Историјски забавник
Када је у Петровграду амбасадор Аустроугарске саопштио садржај ултиматума руском министру он је, по свједочењу самог амбасадора деловао “више потиштено него љутито”.
“Знам шта хоћете. Хоћете рат са Србијом… Ви у Европу подмећете пожар… Хоћете рат и спаљујете мостове за собом… Види се колико сте мирољубиви пошто Европу бацате у огањ”— изјавио је том приликом Сергеј Сазанов.
Крваве године које су услиједиле показале су да је руски министар имао право.
Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула. Русија је истог дана наредила мобилизацију, а на ово је реаговала Њемачка која је 1. августа објавила рат Русији. Два дана касније, у рат је ушла и Француска, а затим и Британија.
До краја љета у рату се нашло преко две трећине Европе, са више од 70 милиона људи је било под оружјем. До 1918. страдало је више од 15 милиона људи. Највеће губитке имала је Србија која је остала без трећине свог становништва.