13/02/2022
По величини и снази, крагуј је сличан орлу.
Ова необично снажна птица на прсима има јаке и повијене канџе, а распон крила јој је и до 3 метра.
Спада у ред птица грабљивица, али пошто се радо храни лешевима угинулих животиња називају је још и лешинар или стрвинар.
Има изузетно оштро чуло вида и слуха.
Крагуј (Гyпс Фулвус) која је доста честа птица на нашим планинама и црни крагуј (Аегyпyус монацхус) или другачије головрати црни крагуј, који је знатно ређи.
У средњем вијеку у Србији ова птица је била дресирана и употребљавана за лов.
О томе је, у његовој биографији, свједочио и Константин Флиозоф описујући смрт славног деспота: „Подигавши се, иђаше ка Београду. Кад је био на мјесту званом Главица (данашњи Стојник), обједовавши изађе да лови, и док је још ловио, узео је крагујца на руку своју.
Овог узевши није га носио како треба, он, који је до сада све како треба и на дивљење изводио и чинио и нагибао се на сваку страну да са коња падне.
Обухвативши га са обадве стране вођаху га до стана. И кад је био у шатору, он лежаше, а то бјеше свима дирљив призор, испустивши само један глас: ,По Ђурђа, по Ђурђа, говорећи“.
Из турског назива за Крагујевац, Караговинџа и Карађофџа, може се уочити главни дио ријечи караго илити карагу, што је назив за птицу крагуј.
Прије него што је насеље Крагујевац створено, претпоставља се да је мјесто на коме се овај град развио било уточиште ових птица.
Такође, може се узети у обзир да назив за град потиче од мушког имена Крагуј, које је опет изведено од имена птице.
Мјесто на коме се подигао Крагујевац било је, може бити, познато по неком објекту који је припадао неком лицу по имену Крагуј: њиви, лугу, прелазу преко Лепенице — те је од присвојног придјева Крагујев постао назив Крагујевац.