23/08/2024
Пуповац, који је и посланик у Хрватском сабору, истакао је да је данашња комеморација посвећена сјећању на људе који су убијени супротно било ком закону, саопштено је из СНВ-а.
– Шесторо убијених у Груборима никоме нису били пријетња. То јесте озбиљна и тешка мрља која се није смјела догодити, нити због живота ових људи нити због вриједности саме Хрватске, нити због бројних људи који су учествовали у рату на страни Хрватске, а који нису посрнули ни у ком смислу и на на који начин – рекао је Пуповац.
Он је подсјетио да су у акцији „Олуја-обруч“ учествовале и јединице хрватске Специјалне полиције и припадници специјалне полиције АТЈ Лучко, који су су дан прије проласка такозваног „воза слободе“ упућени 25. августа 1995. на задатак претраге терена на подручју мјеста Плавно.
– Одговорност за изгубљене животе у Груборима није само на починиоцима злочина, већ и на онима који нису предузели потребне радње да тај злочин буде спријечен, а починиоци санкционисани – истакао је Пуповац.
Он је оцијенио да је у овај злочин била укуључена држава, додајући да ово злодјело посебно тешким чини то што су га починили људи који су били у униформама Хрватске и на задатку који су добили од Хрватске. &емсп;
Пуповац је указао на то да је Жупанијски суд у Загребу, који је водио поступак у случају „Грубори“, утврдио да је злочин почињен, али „да нема доказе о починиоцима“.
Комеморацију у Груборима организовали су Српско народно вијеће, Вијеће српске националне мањине Шибенско-книнске жупаније и породице убијених цивила.
Осим посланика Самосталне демократске српске странке Бориса Милошевића и Ање Шимпраге присуствовали су и представник Владе Хрватске Динко Тандара, шибенско-кнински жупан Марко Јелић и градоначелник Книна Маријо Ћаћић.
Злочин над српским цивилима у Груборима почињен је 25. августа 1995. године по завршетку хрватске војно-полицијске акције „Олуја“.
Све куће у селу су спаљене, а убијени су Марија /90/, Милош /80/, Јово /65/ и Милица Грубор /51/, Ђуро Карановић /41/ и Јово /Дамјана/ Грубор /73/.
12/01/2025
