Моћан град, на 6,5 ха, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноантичког доба у Европи.

Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Фелиџ Ромулиана) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине.

Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Гаиус Валериус Маџимианус Галериус; 293–311), зета Диоклецијановог, подсјећа портал Лепоте Србије.

По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (Ромулиана). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. вијека су велелепни посјед препустили хришћанској цркви. Током 5. вијека палата је разарана од стране варвара, а у 6. вијек Ромулијану је Јустинијан И обновио у виду пограничне тврђаве.

Легенда о настанку Гамзиграда (Србија), Костолца (Србија), Видина (Бугарска) и Куле (Бугарска) је дио усмене традиције у источној Србији али и суседној Бугарској. Веома је популарна и присутна у свакодневном животу народа у овим крајевима. Она представља вид обичајне и друштвене праксе као и комуникације.

Легенда се јавља и под именом: „Браћа и сестре зидају градове“. Њена посебна вриједност је што јасно указује на вијековну сарадњу у овом региону.

Легенда каже:

Давно, прије много вијекова, живјели су у Бугарској, у богатој властелинској породици, два брата и две сестре: Гамзо, Коста, Вида и Кула. Када су им родитељи преминули, иза њих су остале велике територије, које су наслиједили браћа и сестре.

Због тога је међу њима стално долазило до жучних породичних расправа и никако се нису могли заједнички договорити како да живе у миру и слози и како да међу собом подијеле територије које су поседовали. Свако од њих је тврдио да је он у праву и да њему треба да припадне већи дио породичног посједа. Нико од њихових рођака није успјевао да их савјетима умири и створи неку слогу како би живјели заједно без свађа и расправа. Њихова свакодневна вика и галама је била толико бучна да се често чула чак до неба.

Послије извјесног времена, једног дана су ипак успјели да се на миран начин договоре како да изгладе све неспоразуме око насљедства и територија. Донијели су заједничку одлуку да свако од њих четворо сазида за себе посебан град и живи сам у њему, како више не би било трвења и несугласица међу њима.

Оно што је договорено, врло брзо је и урађено. Одмах након постигнутог договора приступило се послу и зидању нових насеља. И тако је Коста саградио свој град који је по њему добио име Костолац, Кула је саградила град Кулу, најмлађа и најпаметнија, Вида, сазидала је Видин, а најстарији брат, Гамзо, саградио је велелепни дворац по имену Гамзиград.

Након срећног завршетка изградње свих ових места, међу до тада завађеном браћом и сестрама завладао је мир и слога, а њихове градове су одмах почели да насељавају људи из ближих и даљих крајева.