14/06/2023
Александар Невски је био велики руски кнез и светац Руске православне цркве који је 2008. године проглашен за највећу личност руске историје.
Иако је ријеч о руском свецу, Александар Невски је постао симбол борбе за очување православља, па га као свеца поштују у свим православним народима словенског поријекла. То је случај и са Србијом, иако га као крсну славу у нашој земљи прославља тек неколико десетина породица, нарочито у околини Крагујевца, наводи Историјски забавник.
Наиме, постоји предање да Александра Невског у Србији слави становништво исељено са севера Црне Горе. Они су по доласку у нову домовину са собом понијели сјећање на добре односе са Русима, па су овог свеца прихватили за нову крсну славу.
Празник Светог Александра Невског се још зове и Лесендрован, а обичај је да данас они који имају госте обавезно своје пријатеље још на кућном прагу понуде ракијом.
Ако гости долазе у кућу у којој је данас крсна слава, треба да подигну чашу и наздраве: “Ко славу слави и подиже, њега слава и људи пазили, славио за многа љета и година, све боље, пуније и задовољније!”
Зашто ‘Невски’?
На данашњи дан се одиграо пренос моштију кнеза Александра по наређењу цара Петра Великог из града Владимира у Петроград, 1724. године.
Кнез Александар је био велики борац за очување хришћанства, а живио је у вријеме напада монголских хорди, Швеђана и Нијемаца на Русију. Истакао се као велики војсковођа и заштитник, а након што је 1240. године на ријеци Неви побиједио шведску војску, добио је надимак “Невски”.
Пред смрт се замонашио и узео име Алексеј. Преминуо је 1263. године, а за свеца је проглашен половином 16. вијека. Главни празник му је 6. децембра и тада га се сећа скоро цијела Русија.
Краљ Александар Карађорђевић сматрао је Светог Александра својим заштитником, па му је у Београду, на Дорћолу подигнута црква тридесетих година прошлог вијека.
