Никола Пашић, познат под надимком Баја, умро је 10.децембра 1926. године. Био је један од најзначајнијих политичара у историји Србије и Југославије, оснивач и вођа Народне радикалне странке.

Саставио је 22 владе у вријеме три краља: Александра Обреновића, Петра и Александра Карађорђевића.

Рођен је у Зајечару од оца Петра и мајке Пене. Оженио Ђурђином Дуковић, ћерком богатог тршћанског трговца житом, Србина. Вјенчали су се у Фиренци, у руској цркви, а не у Трсту, у српској, јер је тако желио младожења, да се не би многобројни Срби који живе у Трсту сјатили на дан вјенчања. Никола Пашић је имао сина Радомира и ћерке Дару и Паву.

Тадашњи предсједник Владе био је ћутљив по природи. Његова ћутања била су речитија од брилијантних, запаљивих и бомбастих говора оних који су имали потребу коју, Пашић није имао – да засењује простоту.

Говорио је: “Срби јесу мали народ, али већег између Беча и Цариграда немамо”.

Нико се на политичкој сцени није одржао тако дуго као Баја – а мало који политичар се својим занатом (“политика је курва”, каже стара српска изрека) бавио у тако компликованим временима, уз тако много политичких непријатеља и – са тако мало јавно изречених ријечи.

“Зна Баја шта ради”, говориле су његове присталице.

“Баја једно каже, друго мисли, а треће уради!”, гунђали су они који никако нису успјевали да докуче шта он ради.

А његова узречица:”Може да бидне, не мора да значи”, и дан-данас се чује у српским кафанама, као својеврсна интерпретација Ајнштајнових теорија о релативитету, примењених на ствари обичне и свакодневне.

Најзад, не треба заборавити да је Никола Пашић послужио као инспирација Радоју Домановићу, за једну од најбрилијантнијих приповедака српске књижевности  “Вођу”, у којој народ иде за”мудрим” старцем који ћути, све док, попадали на дно понора, не открију да је вођа слијеп!

Многи савременици су критиковали Пашића. Пера Тодоровић у часопису “Нова Европа” својевремено пише:”Он никада не зна јасно ни шта хоће ни шта неће. Он хоће све и неће ништа”.

Лист “Балкан” је писао анегдоте о Николи Пашићу , за које је сматрао да ће читаоцима бити “лаке и пријатне”, јер Предсједник у јавни живот “уноси један особит хумор”, подсјећа портал Српско-наслеђе.

Ко је у праву?

У Спору два радикалска првака требало је да пресуди Никола Пашић. Прими првога, саслуша га пажљиво, и каже му:

– У праву сте, господине!

Прими другога, саслуша и њега пажљиво, па му каже:

– У праву сте, господине!

Секретар који је ту био присутан, не издржа:

– Али, господине предсједниче, како сте могли једном да кажете како је у праву, и другом да кажете како је у праву? То нема мисла!

А Пашић, кажу, погладио је браду:

– Момче, и ти си у праву!

Пашић и француски новинар

А једна анегдота из Ниша – где је Пашић примио неког француског новинара, испричавши му ствари које су мирисале на европски политички скандал. Када је упитан, узгред, за крај, о личним и породичним стварима, Баја је мртав хладан, рекао погрешно име своје супруге. А на чуђење присутних, кад су новинара испратили, мирно објаснио:

– Па, кад сутра избије скандал, ја ћу да кажем како је штампа све измислила – ево, новинар не зна ни како ми се жена зове!