ЛЕСКОВАЦ је 6. септембра 1944. године остао без најмање 2.000 становника који су, према проценама, страдали у савезничком бомбардовању центра града.

Тачан број никада није утврђен, а историчари су, послије много деценија од овог догађаја, пописали 819 имена погинулих Лесковчана.

Бомбе су за собом оставиле пустош и многе породице завиле у црно.

Авиони савезничке алијансе су у бомбардовању, координисаним са Народноослободилачким покретом, уништили комплетан центар града, подсјећају Новости. Порушено је око 1.800 објеката међу којима и 84 најљепших и највећих здања. Неповратно је уништена архитектура какве готово да није било у другим срединама некадашње Југославије укључујући и симболе Лесковца који је у то вријеме био један од најразвијенијих градова у региону.

– Разарање је било такво да је град постао непрепознатљив. Под рушевинама је било новорођенчади, дјеце и много младих људи. Они чине половину имена погинулих које смо пописали. Град није личио на себе, јер је остао и без прелијепих зграда Гимназије, Пољопривредне школе, Хотела „Костић“ и других репрезентативних објеката – испричао нам је историчар Верољуб Трајковић.

Тог дана, тачно у подне, зачуле су се сирене, док су прве бомбе пале на град осаманаест минута касније. Из 28 савезничких бомбардера, у пратњи 20 ловаца, бачено је чак 69 тона „тепих бомби“ којима је уже градско језгро сравњено са земљом.

Ни један град није претрпио овакво разарање, па се о операцији под називом „Недиеља пацова“, послије завршетка рата, дуго ћутало вјероватно због тога што је до ње дошло уз знање и одобрење врха Комунистичке партије Југославије. Трагедија је дуго била у сјенци књига о великим партизанским подвизима на југу земље.

Савезници и партизани су, пред бомбардовање града, наводно имали сазнања да је у њему око 20.000 бугарских и њемачких војника, а циљ операције био је да се спријечи повлачење Нијемаца из Грчке. Међутим, Лесковац је највјероватније био „небрањени град“.

– Нема поузданих података о броју непријатељских војника, али је чињеница да је Лесковац био изузетак у односу на друге градове по томе што је намјерно бомбардовано уже градско језгро, па су цивилне жртве биле неизбјежне. Одговорност за то лежи на руководству партизанског покрета, а посебно на Кочи Поповићу који је тражио бомбардовање и то не посебних циљева у граду, као у претходним захтевима, него града Лесковца уопште – наглашава Трајковић.

Савезници су Лесковац први пут бомбардовали 5. априла 1944. године, затим и неколико пута крајем јула, али је 6. септембра бомбародован најбезобзирније, веома разорно и сурово што га је учинило једним од најтрагичнијих у историји града на југу Србије.

Годишњица великог страдања Лесковца се посљедњих деценија обиљежава скупом крај спомен чесме гдје се минутом ћутања и полагањем вијенаца одаје пошта невиним жртвама бомбардовања, а трајно свједочанство о овом догађају је и књига „Савезничко бомбардовање Лесковца 1944. године – студија и документи“ коју су историчари Верољуб Трајковић и др Момчило Павловић објавили прије више од четврт вијека.