Када су Римљани почели освајати Панонију, у првом вијеку прије Христа, нашли су на Сави два значајна града са јаким тврђавама. 

Један се звао Сербитиум, Сербино а други Сискиа. Овај други постоји и данас под истим именом – Сисак.

Овај први се помиње код Клаудиуса Птоломеја, други вијек, као „Сербинон” у његовој грчкој верзији.

Овај град, који је имао велику тврђаву и луку на Сави, Римљани су одредили за базу за снабдијевање њихових легија у рату у Панонији.

Уједно то је била матична лука за њихову ријечну флоту која је пловила по Сави и Дунаву.

Име града јасно говори чији је то био град, који народ је тада ту живио и ко су били Панонци.

Од средњег вијека на овамо западни писци и издавачи настоје да сакрију тај град и да прикажу како Сербинон данас и не постоји.

Само постојање једног града са таквим именом, у античком времену, руши из темеља све тезе званичне историографије о Србима и Словенима уопште.

Препознавање Сербинона има велики политички значај и у данашњем времену.

Кординате које је дао географ Птоломеј, у старим издањима, показују да је Сербинон савремени град Загреб, главни град Хрватске, наводи портал Васељенска.

Од Сербинова до Загреба поново нас језик води

Франачки хроничари из 9. вијека Сербиново помињу као Сорба и Сарба, а затим и као Сорагам.

Нијемци су изоставили први слог овог имена и писали Аграм.

Име Загреб, према Фарлатију, настаје од облика Сорба, Зогроб, Загреб.

Ми смо и овдје решили једно велико историјско питање само уз помоћ језика.