Владарски симболи Котроманића се нису разликовали од симбола који су се користили на осталим европским дворовима. Међутим, да ли знамо какво значење са собом носе љиљан, лав и орао као најчешћи владарски мотиви?

Модерна реконструкција грба Котроманића

Љиљани код нас често имају негативно значење због дешавања у претходном одбрамбено-отаџбинском рату за вријеме којег су га као свој симбол користиле муслиманске снаге. Ипак овај симбол је познат још од давнина и помиње се у старом и новом завјету у Књигама о судијама, Књизи пророка Исаије и у Јеванђељима по Матеју и Луки. Мотив љиљана је био присутан широм хришћанског свијета још у средњем вијеку, а посредством крсташа који су се борили за заузимање Јерусалима и Палестине је дошао и до муслимана на подручју Леванта. У западном хришћанству љиљан је био везан за Пресвету Богородицу, док је у Византији овај мотив био познат као љиљан побједе, а означавао је Св. Трифуна. Љиљан у српске крајеве долази рано и појављује се у Мирослављевом јеванђељу као хришћански симбол. У Босну долази посредством Угарске и Немањићке Србије, а постаје симбол династије Котроманића са значењем изабраности, чистоте, побједе, милости и легитимитета.

Златник краља Стефана Твртка I Котроманића

У средњовјековној Босни се као владарски симбол појављује и знак лава. Овај симбол је изражавао највише достојанство владара јер је лав био поштован као господар копна и као храбра животиња која не одустаје од борбе. Представа лава се тако нашла на златнику краља Стефана Твртка I Котроманића који је био кован за крунидбену церемонију у манастиру Милешева 1377. године. На златнику се налази приказ пропетог лава са исплаженим језиком око којег се налази натпис „MONETA AUREA REGIS STEPHANI“ што у преводу значи „Златни новац краља Стефана“.

Печат краља Стефана Твртка на којем је видљив штит са двоглавим орлом са десне стране владара

Представа двоглавог орла је такође била присутна у средњовјековној Босни и носила је значење посредништва између Неба и Земље. Због моћи регенерације кљуна и перја, орао је био симбол Васкрсења. Двоглави орао је био знак царског достојанства у Византији одакле се пренио и у српске земље и постао симбол династије Немањића. У Босни се овај знак појављује код краља Твртка на великом двостраном печату на којем анђели придржавају штит у којем се налази приказ двоглавог орла. Тако је Твртко хтио да истакне везу са династијом Немањића као праунук краља Драгутина Немањића и покаже свој легитимитет као краљ Срба, Босне, Приморја и Западних страна. Двоглави орао се за вријеме Тврткових насљедника појавио и у облику скулптуре у граду Бобовцу.

На крају нам остаје да закључимо да владарски симболи љиљана, лава и двоглавог орла имају дубље значење од оног појавног, а да је у случају љиљана то значење чврсто везано за хришћанско предање.

Аутор: Стефан К.