Одбрана Јовице Станишића, бившег шефа ДБ Србије, на посљедњем дану изношења завршних ријечи на поновљеном хашком суђењу Станишићу и Франку Симатовићу Френкију, бившем команданту ЈСО, поново је апострофирала сарадњу Станишића са америчком обавјештајном агенцијом ЦИА.

Како наводи Блиц, Станишићева одбрана је навела да је он 1991. године ступио у контакт са агенцијом ЦИА и да је 1993. навео ЦИА на локације масовних гробница у Босни.

Ово није први пут да се Станишић доводи у везу са ЦИА, подсјећа лист и наводи да је адвокат Вејн Џордаш, бранилац Станишића, у финалу изношења завршне ријечи опет потегао сарадњу са ЦИА као адут свог клијента.

– Станишић је ступио у контакт с ЦИА 1991. године и био је поуздани саговорник – рекао је тада Џордаш.

Џордаш је судијама рекао да Станишић не би 1993. године водио ЦИА у БиХ да нађе масовне гробнице да је био учесник у злочиначком удружењу, за шта га терети оптужница.

Станишића је пред хашким судом 2019. године као агента ЦИА означио и сер Ајвор Робертс, бивши британски амбасадор у Србији, који је свједочио на позив одбране Станишића.

Првог дана изношења завршних ријечи, 12. априла, Тужилаштво је затражило казну доживотног затвора за Станишића, шефа ДБ-а између 1991. и 1998. године, и Симатовића, команданта Јединице за специјалне операције ДБ, гдје је на разним пословима радио између 1978. и 2001. године.

Другог дана је завршну ријеч дала одбрана Станишића, а било је много ријечи о томе коме су заправо на ратишту одговарали Жељко Ражнатовић Аркан и његова „Српска добровољачка гарда“.

Док Тужилаштво тврди да се Аркан и његова јединица могу повезати са Станишићем и Симатовићем „на више начина“, одбрана тврди да је Аркана контролисао Радован Стојичић Баџа, функционер српске полиције.

Одбрана је на крају излагања затражила да Станишић буде ослобођен.

Станишић и Симатовић терете се да су учествовали у удруженом злочиначком подухвату на челу с тадашњим предсједником Србије Слободаном Милошевићем, чији је циљ био уклањање Бошњака и Хрвата с дијелова територија БиХ и Хрватске ради успостављања етнички чисте српске државе.

Послије првостепеног суђења, Хашки трибунал је 2013. Станишића и Симатовића ослободио кривице, али је Апелационо вијеће 2015. усвојило жалбу Тужилаштва и због неправилности у поступку наложило да суђење буде поновљено по истој оптужници. Апелационо вијеће одлучило је да, по први пут у историји тог суда, у потпуности обнови једно суђење.

Ново суђење почело је у љето 2017. године, док би се пресуда, према ранијим најавама, могла очекивати овог маја.

Станишића и Симатовића су власти Србије ухапсиле 2003. године.