28/03/2023
Југославија је била земља конц-логора много година по завршетку Другог светског рата, дио је извештаја који је америчка обавештајна агенција ЦИА писала за своје главешине.
Како пише у овом документу, у то вријеме постојало је 39 концентрационих логора у Југославији, према извјештају из Београда.
Такође, наводи се да је извор ове информације добио из Италије, док оригинални извор није познат. Затим слиједе описи неких од „кампова“ – логора.
„Они су запослени у близини Лоњског поља на ископинама и долазили су и одлазили с посла у пратњи страже и војника. Морали су да испуне дневну норму копања четири кубна метра земљишта и да их превозе ручним колицима 200 – 300 метара од места копања. Међу њима је било 20 свештеника“.
„Живе у лошим условима, лоше су обучени и константно раде у води. Смртност је јако висока. Посљедње године 65 затворнеика је убијено када су покушали да побегну у Албанију“.
„Осим ових великих концентрационих логора, постоје и мањи, њих 31, које воде владе различитих Република Југославије.“
„Тренутно је више од 200.000 затвореника у овим логорима. Број затвореника је око 85.000, док број затворника који припадају радничкој класи износи од 100 – 150 хиљада.“
Подсетимо, Јасеновац се сматра за један од најстрашнијих конц-логора на европском тлу и стратишта хиљада Срба, Рома и Јевреја. Јасеновац, највећи логор у усташком систему логора. Отворен је крајем августа 1941. и био је оперативан до краја априла 1945.
Документација показује да је логор био огромних димензија, односно да је био у питању читав комплекс, састављен из пет мањих логора: Брочице, Крапје, Циглана, Кожара, Стара Градишка и Циглана, који је имао и крематоријум. На подручју Југославије постојало је 70 концентрационих логора.
Логор Јасеновац био је први систематски изграђивани логорски комплекс на територији НДХ, једини који је непрекидно дјеловао све до краја њеног постојања.