Сретење, није само вјерски празник који указује на сусрет Исуса Христа са људима и црвено слово у црквеном календару, већ се слободно може сматрати црвеним словом и у српској историји и почетак српске револуције. Зато је и установљен као Дан државности Србије.

Тачно 15.фебруара прије 219 година у Орашцу је одржан народни збор са више од 300 људи који су за вожда Првог српског устанка изабрали Ђорђа Петровића Карађорђа. Иако је у првом тренутку та побуна против Турака имала карактер “буне против дахија” већ слиједеће, 1805. године, ово постаје јавно декларисан рат за независност од Османског царства.

Кроз историју Срба 15. фебруар има дупли значај. Те 1835. године у Крагујевцу у великој Народној скупштини донијет је први Устав Кнежевине Србије, познатији као Сретењски устав, темељ државности и модерног друштва. Сретењски устав је утврдио подјелу власти на законодавну, извршну и судску, што и данас важи. Интересантно је међутим да у то вријеме неке од најмоћнијих европских држава уопште нису имале устав.

Гости Усијања на ТВ Курир били су проф. Чедомир Антић, историчар, и Зоран Ристић, историчар и теолог. Они су покушали укратко да објасне шта се тада заправо десило.

– То је био један од највећих устанака у Османском царству. Иначе, Османско царство је у то вријеме било једно од највећих држава и простирало се на три континента. Српски народ није прихватао тек тако османско ропство. На сваких 15 до 20 година година догодио би се неки рат или побуна широм српских земаља.

Дуги рат који је трајао у прелазу из 16. до 17. вијека је заправо започео у Банату – рекао је Антић и додао:- Сјеча кнезова је једна врста краја репресије. Негдје око 1788. године трајао је рат између Аустроугарске и Турске. Дошло је до једног савременог кочења крајине. Послије тога Србија је опустјела и Аустроугари су изгубили тај рат, бар у Србији. Србима су дате неке повластице. То је укинуто доласком дахија 1801. године. Сјеча кнезова је била врхунац тог терора. Она је довела до тога да ти кнезови, који су били за споразум са Турцима, нестану и појаве се једни нови људи који су Србе повели у слободу – каже Антић.

Ђорђе Петровић Карађорђе словио је за пријеког човјека са којим није могло да се разговара, стално му је рука била на пиштољу, био је слабо образован, а водитељку Силвију Сламниг интересовало је да ли је неко баш такав био потребан за буну.

– Карађорђе је био јако пријеке нарави и изразито висок односно 206 центиметара у оно вријеме. Постоји прича да је једног слугу, који га је полио вином јер се саплео, одмах пуцњем из кубуре убио. Чак је и молио људе да га не бирају јер је био свјестан своје пријеке нарави. Није имао храбрости да прихвати своју одговорност – рекао је Ристић.