27/10/2023
Отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, које свједоче о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини 1941. године.
Изложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, коју је припремило Удружење „Огњена Марија Ливањска“ из Београда, документарног је карактера, а аутори су Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић.
Предсједник Управног одбора Удружења Гордана Достанић изјавила је новинарима да ово удружење постоји 10 година и да је настало из жеље да буде сачувано сјећање на српске жртве. Она је истакла да је потребно сачувати велику културну баштину Срба у Ливањском пољу.
„Српска заједница на подручју Ливањског поља је бројчано мала и сваке године старија. Тамо су гробови наших предака, па су пројекти Удружења углавном усмерени на обнову цркава, споменика и слично“, рекла је Достанићева.
Она је навела да је послије Другог свјетског рата било забрањивано да се јавно манифестује сјећање на жртве, али је оно његовано у оквиру породица.
„То је било тако велико страдање да је оставило печат на скоро сваку српску породицу. Готово да нема породице из које неко није страдао. Неке су потпуно затрте, а села су нестала у том покољу 1941. године. Страдали су само зато што су били Срби, православци“, рекла је Достанићева.
Аутор књиге „Огњена Марија Ливањска“ Будо Симоновић рекао је новинарима да су се најтежи злочини у Ливну и околини десили на Огњену Марију 1941. године, што га је подстакло да тако назове књигу. Он је навео да је сасвим случајно 1990. године у Ливну дошао до сазнања да у селу Челебићи постоји споменик на коме су уписана имена домаћина и број страдалих из породице.
Симоновић каже да је 1990. године пронашао старицу која је у вријеме тог злочина око мјесец дана била у јами, те да је тако почело истраживање.
„Тешко је било наговорити људе да након 50 година говоре о тако страшном страдању. Док сам писао питао сам се да ли ће људи то вјеровати, па сам сваки детаљ испитао до краја“, рекао је Симоновић, наводећи да се чак спустио у јаму дубоку 46 метара да би видио да ли је могуће да су ту страдали људи. Каже да се приче 11 преживјелих у потпуности поклапају у свим детаљима.
„У књизи имамо по имену и презимену 1.587 жртава, од којих су половина дјеца узраста до 14 година“, рекао је Симоновић.
Он је додао да сада у Ливну живи осморо Срба, а на цијелом том подручју стотињак, подсјећа Срна, преноси Глас Српске.
Новинар и писац Будо Симоновић, рођен 1945. године, посебно се бавио истраживањем страдања Срба ливањског краја током Другог свјетског рата.
Књига „Огњена Марија Ливањска“ представља свједочанство о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у посљедњим ратним сукобима на том подручју, посебно током 1992. и 1993. године.
Удружење „Огњена Марија Ливањска“ функционише од 2012. године, а мисија му је одржавање међусобних веза ливањских Срба с циљем реализације бројних пројеката у вези са очувањем културно-историјског насљеђа и сјећања на страдале Србе ливањског краја.
04/07/2025
03/07/2025
01/07/2025
30/06/2025