Предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић указује да су Срби у Подрињу у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату убијани системским звјерски и минструозно на највеће православне празнике и да се прекрајањем историје и унижавањем српских жртава оне поново убијају.

„Они желе да нам ставе хипотеку геноцидног народа, желе да прекроје историју, да унизе наше жртве, а породице да поново убију. Неће им то успјети јер чињенице су потпуно јасне, чињеница је да смо убијани системски, звјерски и монструозно на највеће православне празнике – Божић, Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан и Никољдан“, рекао је Којић у Братунцу на обиљежавању 31 године од српског страдања у Средњем Подрињу и Бирчу.

Којић је истакао да је Подриње долина српске боли и патње и страдалнички простор српског народа који је и у Првом и Другом свјетском рату био погубан за Србе.

„Сјећамо се другог дана Тројица 1943. године када су усташе у Сребреници за само један дан убиле 80 српске ђеце… Знамо да је и тада постојао план да Срби буду протјерани са ових подручја, да нам се затре сваки траг. Тај план је оживно и 90-тих година прошлог вијека када су се потомци тих злочинаца, убица и кољача, острвили на српски род са истом жељом за уништењем свега православног на овом подручју“, рекао је Којић, јавила је Срна, пренио Глас Српске. Нажалост, каже Којић, у великој мјери су успјели у затирању Срба у Подрињу, јер су сва села попаљена, а муслимански војници су убили све што су стигли, нису штеђели ни ђецу, труднице, старце ни жене.

Којић је подсјетио да је прва жртва Подриња убијена 20. априла 1992. године, а ријеч је о Србину Љуби Стјепановићу који је убијен у засједи у Поточарима, које, како каже, посјећују сви западни амбасадори, чије су државе упетљане у крвави рат у бившој Југославији. „Сви они прођу кроз Братунац и свјесно заобиђу ово светилиште и свјесно окрену главу од наших жртава, јер не желе да чују истину“, рекао је Којић.

Он је навео да је 28 дивизија тзв. Армије БиХ, под командом Насера Орића, кидисала на сва села и засеоке Подриња. „Шестог маја 1992. године на Ђурђевдан у рану зору напали су село Бљечева општини Братунац и том приликом убили троје Срба, а своју монструозност су показали Косани Зекић старој 64 године коју су заклали. Касније истог дана напали су и село Гниона у општини Сребреница, чији су становници дана славили крсну славу и том приликом су убијена два српска цивила“, рекао је Којић.

Истакао да је то био почетак српског страдања на овим просторима, након чега су услиједили напади на Рупово Брдо у општини Милићи, Ратковићи у општина Сребреница, село Лозница у општини Братунац на Видовдан, гдје убијена и тромјесечна беба Мирјана Петровић.

Којић је подсјетио да су 30. јуна 1992. године нападнути и Брежани у општини Сребреница, гдје је убијено 20 Срба, од којих је најмлађа био Љубомир Јосиповић који је имао 15 година, а најстарија Станко Милошевић који је имао 92 године.

Навео је да су након тога нападнути Крњићи у општини Сребреница, затим Загони у општини Братунац, а на Петровдан и Залазје и Сасе те Загони и Биљача и том приликом је убијено 69 лица српске националности.

„Сви добро знамо да на каквим је мукама убијен судија Слободан Илић, али за те злочине не постоји овоземаљски суд који жели да пресуди злочинце…Стравично је прошла и болничарка Рада Милошевић и други заробљеници на Залазју, а бруталност у извршењу тих убистава показала изузетно висок степен мржње“, рекао је Којић.

Указао је и на крвави Божић у Кравици, гђе је убијено 49 Срба, док је Кравица горјела и пљачкана 15 дана након тога.

„Свети Слободан Стојановић из Каменице код Зворника имао је само 12 година када га је брутално заклала Елфета Весељи, само зато што се вратио по свог пса. Тај монструм од жене награђен је са 13 година затвора за бруталност коју је учинила“, рекао је Којић и додао да је деветогодишњи Брано Вучетић имао девет година када му је 14. децембра 1992. године убијена цијела породица, а он одведен у сребренички казамат заједно са још двоје дјеце од три године и седам мјесеци.

Упозорава да за све ове и бројне друге злочине ни домаћи ни међународни судови немају слуха, немају жеље нити воље, али да зато имају жељу и вољу да поново чине те злочине пуштајући на слободу све оне зликовце који су све ове злочине починили.

„Апсурдно је да су Срби осуђени на преко 2.300 година пред судом БиХ, а сви остали на нешто више од 450 година. За злочине над Србима у Подрињу Суд БиХ је осудио само четири лица на укупно 29 година, од тога за злочине на подручју Сребренице једно лице на три године, док за злочине на подручју Братунац нико није одговарао“, рекао је Којић.

Он је додао да су са друге стране 45 Срба осуђена на 650 година тамновања у казаматима широм БиХ. „То је доказ да желе да нам ставе хипотеку и терет `геноцидног народа`, хипотеку злочинаца. Е па неће моћи…Данас на 31 годину од српског страдања са овог светилишта јавно ћу рећи да нисмо геноцидни, да нисмо убице ни монструми“, рекао је Којић.

Сматра да су геноцидне намјере и дјела деведесетих година учињена над овим новомученицима српским.

„У Сребреници није било геноцида над Бошњацима, што је доказала и Независна међународна комисија на челу са Гидеоном Грајфом коју је формирала Влада Републике Српске. То је за мене једина истина. Вјерујем институцијама Републике Српске у којој живим и радим“, рекао је Којић.

Позвао је све институције Републике Српске да се много више ради на његовању културе сјећања и да се будуће генерације науче истини, да се не заборави прошлост како у будућности не би поново страдали. „Заборав убија брже и прецизније од метка, много суровије. Али постоји лијек за заборав а то је сјећање, поштовање и памћење“, рекао је Којић.