Устав Кнежевине Србије био је напреднији од свих устава.

Било је то први пут написано у Сретењском уставу који је донијет 1835. године, неколико деценија пре него што се десило у Америци и вијек прије него што се десило у неким већим земљама Европе.

Закон је гласио да сваки роб који ступи на тло Србије, постаје слободан човек.

Прокламована су права и слободе грађана, као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на вјеру и националност. Уставом су укинути ропство и феудални односи.

Притиском јачих сила Аустро-Угарске, Русије и Турске, тај устав је оборен послије 55 дана, али сваки човјек који је дошао у Србију послије тога био је слободан човјек док је у великим европским земљама још увијек постојао робовласнички систем, подсјећа портал Лепоте Србије.

И то није све, чак и у 20. вијеку су постојале просторије гдје су људи других раса били затворени у кавезе како би одрасли и дјеца могли да их обилазе и поиграју се са њима, као што је данас у зоолошким вртовима.

Данас се оригинал једног од највреднијих правних аката из новог вијека (1453–1918) на Балкану, који повезао и укоричио Глигорије Возаровић, чува у Архиву Србије.

У Србији 15. и 16. фебруар прослављају као Дан државности.