Милена Павловић Барили била је истакнута српска сликарка и жена која није имала среће у љубави.

Милена Павловић Барили била је српска сликарка, рођена у Пожаревцу и једна од најинтересантнијих личности умjетничке Европе између два рата. Међутим, није успjела да ради у својој земљи коју је много вoљела. Живјела је и стварала у Паризу и Америци где је илустровала и славни модни часопис “Вог”, а све је то прекинула изненадна смрт 6. марта 1945. од срчаног удара у 36. години.

Јасно је изражавала љубав према својој домовини у писмима мајци са којом је била посебно блиска. Писала је:

“Знаш мамо, на дну моје душе има један пламичак, као кандило које се никад не гаси, увек је живо и трепери, а то је моје српско порекло. Свет је диван. Земље лепе, људи интересантни, али ни једну варош не волим као што Београд волим рано ујутро. И нигде ми није небо лепо као ноћу из наше пожаревачке авлије. Ни у Шпанији, ни у Италији! Наше је најлепше!”

Посебна веза између мајке и ћерке

У монографији “Жене у српском сликарству” пише да је њена мајка имала одлучујући утицај на Миленино васпитање у дјетињству, а многи тумаче да је слику коју данас имамо о Милени у ствари створила њена мајка, са којом је имала врло специфичан однос. Томе сведочи и једно од сачуваних писама које је Милена упутила својој мајци:

“Да знаш само колико ми је потребно да ме једног дана разумеш и да ми кажеш: ‘Сине, је л’ си уморна, одмори се мало, јер си све урадила што си умела и могла.’ Чини ми се, кад бих једанпут у животу то од тебе чула више никад не бих имала несаницу. Више никад ме зора ни сунце не би затекли будну и пренапрегнуту од мисли и брига и страховања у кревету. И не бих се увек луда и крива осећала. Ја другима не дозвољавам да ми кажу ни да сам луда ни да грешим, јер знам и видим да нико од њих не би могао моју равнотежу да издржи. Ја сам овде сасвим смрвљена. Знам како нана каже: ‘Из ове се коже нема куд’, па се и ја копрцам, па не умем ћуд да променим.”

Она је са мајком једно вријеме живјела у Лондону, али и у Паризу, а Паризом су чак кружиле и приче како је Милена у инцестуозној вези са мајком, што је проширио и измислио познати сликар из Шида, Сава Шумановић. Он је касније све то демантовао.

Несрећна љубав

У животу је патила  и била несрећно заљубљена у Кубанца Родрига Гонзалеса, а како та љубав није имала никакву будућности, она се крајем 1943. године удала за доста млађег мушкарца. Године 1944. док су она и њен муж Роберт Гослен враћали јахајући коње по клизавом путу, она је пала и повриједила кичму, након чега је шест мјесеци лежала у гипсу. Био је изузетно пажљив према њој, а наводно су Њујорком кружиле приче да је њен муж био бисексуалац.

Умрла је 1945. године у својој 36. години у Њујорку и прошло је неколико деценија да би у својој домовини била напокон адекватно вреднована.

Њена смрт се пак тумачила на више начина. Једни су тврдили да је пад са коња ипак био узрок, док су други сматрали да је имала срчани удар. Круже приче да је Милена Павловић Барили била чак и у служби шпијуна, а да је за њену смрт задужена нека страна тајна служба, пише Задовољна.