03/07/2023
Симболично чување Христовог гроба од Великог петка до Васкрса је древни хришћански обичај који се највише сачувао међу православцима. Чувари Христовог гроба се среће у Јерусалиму, селу Стража код Вршца и у Врлици у Далмацији.
Обичај чувања Христовог гроба је веома стар и упражњава се мало гдје у свијету.
Од Великог петка до недјеље, када се по јулијанском календару слави васкрсење Светог Сина, црквена гарда, формирана само за ту прилику, даноноћно стражари у цркви, симболизујући римске војнике који су прије више од 2000 година чували Христов гроб у Израелу, подсјећа портал Лепоте Србије.
Међу Србима се обичај чувања Христовог гроба вјероватно појавио прије 400 година, око 1618. године када је у Врлици направљена црква Светог Николе.
У Далмацију је обичај стигао из Јерусалима, али постоје и индиције да обичај води поријекло од наоружаних скупина које су од османских упада чували цркве у којима су вршени обреди за велике празнике.
Након операције „Олуја“ и протјеривања становништва из Републике Српске Крајине, становници Врлике, а са њима и обичај чувања Христовог гроба, су се преселили у Батајницу недалеко од Београда.
У цркви Рођења Пресвете Богородице обичај чувања гроба се одржава од тада, а 2012. године чување Христовог гроба се налази на листи Нематеријалног културног наслијеђа Србије.