Српски језик је као носилац историјског и културног насљеђа много више од средства комуникације, а обавеза његовог очувања још је већа у времену глобализације, брзих промјена и дигитализације, поручио је професор српског језика Марко Љешевић.

Љешевић, поводом 8. септембра – Међународног дана писмености, указује да образовне институције, организације из области културе, медији и доносиоци одлука треба заједнички да чувају и његују српски језик.

– Да га преносимо са пажњом и љубављу, те користимо као средство образовања, креативног израза и културног повезивања. Његовањем српског језика и писмености јачамо заједницу, чувамо идентитет и обликујемо друштво које цијени прошлост, гради садашњост и осмишљава будућност – истакао је Љешевић.

Он је напоменуо да је језик темељ сваког друштва и незаобилазна вриједност која дефинише идентитет народа, обликује појединце и гради будућност заједнице.

– Језик превазилази основну способност читања и писања, средство је изражавања мисли, осјећања и идеја, алат за преношење знања, вриједности и традиције, мост који повезује генерације – навео је Љешевић.

Он каже да језик отвара врата образовања, омогућава критичко мишљење и јача способност друштва да се развија, учи и чува сопствену културу.

– Српски језик, као наш матерњи језик и носилац историјског и културног насљеђа, представља више од средства комуникације. Чувар је колективног памћења, идентитета и огледало заједнице. Кроз вијекове, српски језик је био средство очувања традиције, преношења историјских искустава и стваралаштва које обликује Србе. Свака ријеч коју изговоримо, напишемо или прочитамо на матерњем језику носи са собом тежину насљеђа и одговорност да се чува, његује и преноси будућим генерацијама – истакао је Љешевић.

Он указује да у времену глобализације, брзих промјена и дигиталне комуникације, очување српског језика и писмености постаје чин љубави према себи, својој заједници и насљеђу предака.

– Образовање на матерњем језику даје темељ за развој критичког мишљења, креативности и одговорности. Омогућава младима да развију способност да разумију себе и свијет око себе, да чувају и развијају културно насљеђе и учествују у заједници која цијени знање, морал и саборност. Српски језик, са својим богатством израза, граматичком структуром и културним симболима, пружа могућност да се свака мисао, осјећање и идеја пренесу са прецизношћу и љепотом – истакао је он.

Љешевић каже да су писменост и језик мост између прошлих, садашњих и будућих генерација.

– Кроз њих се разумију коријени и цијени сопствена култура. Свака ријеч на матерњем језику је прилика за допринос очувању културног богатства, јачању заједнице и обликовању друштва које његује образовање, креативност и моралне вриједности – наводи он.

Љешевић истиче да српски језик није само средство комуникације – он је свјетионик српског културног насљеђа, водич кроз садашњост и путоказ за будуће генерације.

– Његовањем језика гради се друштво које поштује знање, културу и заједништво, друштво које препознаје вриједност својих коријена и стреми ка образованој и креативној будућности – поручио је Љешевић.