У српској историји било је много владара који су својим карактером плијенили и поносно стајали на челу српског народа. Међутим, један од њих се посебно истиче својом харизмом, скромношћу и љубављу према Србији и српском роду – краљ Петар I Карађорђевић.

Краљ Петар је крунисан је 21. септембра 1904. године након Мајског преврата у коме су убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић. Био је веома вољен у народу.

Важио је за поштеног и доброг човјека благе нарави. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успјеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац, такође познат и као Стари краљ.

– Прва ријеч, коју Народном представништву потресено ми српско срце упућује нека буде Завјет мој да ћу, до вијека, бити први заштитник народних слобода и најревноснији чувар права Народног представништва – биле су прве ријечи које је нови краљ Петар упутио скупштини када је крунисан.

Краљ Петар је доста тога измијенио на двору, одбио је да га у шетњи кроз град прати почасна стража састављена од четворице војника. Такође, наредио је кухињи да се спремају само српска јела, то је било мало чудно за принчеве Ђорђа и Александра, који су одрасли у иностранству на француској и руској кухињи. Краљ Петар је посебно волио запржени пасуљ са сланином и месом, а уз њега обавезно иду кисели краставци и паприка.

Иако је живот краља Петра добро проучен и познат, ипак постоје неке мање познате чињенице.

Легенде о животу краља Петра

У младости се представљао као Петар Мркоњић

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, владара који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству, али никада није обуставио контакте са Србијом, наводи Информер.

Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић, а то је име које је користио и у другим активностима и препискама које је водио у то вријеме.

Српски краљ у Легији странаца

Краљ Петар је у младости током егзила и сељакања породице по Европи једно вријеме живио у Паризу. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Наиме, Петар Мркоњић се 1870. године придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама. Одликован је споменицом рата из 1870. године.

На српски је превео једно велико дјело либерализма

Будући краљ Србије се у Паризу бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије. Почетком 1868. године кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи” са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

“У животу појединог човјека, народа и цијелог човјечанства, нема ни једнога, које би толико важило, а камоли важније било од – слободе. Свакоме је човјеку од природе урођено, да буде слободан, те да може одговорити своме позиву, овдје на земљи. Само слободан човјек, има власт над самим собом, може развити своја својства, усавршити врлине, којима је обдарен, доћи до свијести, којом ће појмити, познати и вршити свој задатак, своја права, своје дужности. Само слободан човјек, може оснажити своју вољу, и заложити сву снагу, да унаприједи своју личност и да својом личношћу, припомогне унапређењу народа , коме је по крви, језику, отаџбини, срећи и несрећи сродан. Из слободе чланова једнога народа, ниче укупна слобода тога народа”, записао је у предговору овом дјелу будући српски краљ.

Краљ који је живио од своје плате

Мало је ипак познато да је овај краљ Петар по доласку на чело Србије након Мајског преврата живио само од плате коју је за свој рад добијао од Владе. Од тог новца подизао је задужбину Карађорђевића на Опленцу, а остало је забиљежено и да му је једном, када му је зафалио новац, министар у сопственој влади одбио кредит.

Краљ на воловским колима

Послије величанствених побједа на Церу и Колубари 1914. и невјероватног отпора који је Србија пружила далеко снажнијем непријатељу, 1915. године војска и влада су ипак били приморани на повлачење. Пут на коме их је пратио и највећи део становништва водио је преко негостољубиве Албаније.

Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарјелог краља. Ипак, Петар Карађорђевић је одбио све савјете од тога да одустане од праћења својих војника преко албанских гудура.

Краљ Петар је са војском прешао голготу на једним воловским колима, а гдје су планине биле непроходне био је ношен од својих војника, све док нису стигли до албанске обале на Јадрану.

Једини владар који је дигао споменик обичној сељанки и њеном сину

У селу Словац код Лајковца и данас постоји споменик на коме пише: “Овај споменик подиже Петар Карађорђевић Макрени Спасојевић, која лежи овдје, и њеном сину Маринку, који се вечним сном смири у гудурама Арбаније.”

Ријеч је о јединственом случају у свијету да владар подигне споменик обичној сељанки и њеном сину.

Краљ Петар је Макрену срео током повлачења преко Албаније. Она је кренула за војском како би пронашла свог сина јединца Маринка и дала му вунене чарапе које је исплела. Ипак, када је схватила да неће моћи даље, чарапе је дала краљу Петру уз завет да пронађе њеног сина.

Краљ Петар своје обећање нија заборавио. Маринка је пронашао, али умрлог од хладноће негдје у планинама Албаније. Прича каже да се до краја живота се није одвајао од вунених чарапа мајке Макрене, да је на самрти тражио да му их обују и да је у њима умро.

Вријеме његове владавине обиљежио је и настанак првих демократских институција у Србији, јер је краљ Петар био познат по својој либералној политици и залагању за уставно уређење земље. Преминуо је 16. августа 1921. у 77. години и сахрањен је у својој задужбини на Опленцу.