ВЕЛИКА кнегиња Татјана Николајевна Романова требало је да постане српска краљица.

Краљ Петар I Карађорђевић се приликом посјете руском цару Николају распитивао о могућности женидбе свог сина краљевића Александра и велике кнегиње Татјане Романове.

Током Александровог школовања у Санкт Петербургу, њему се веома свидјела Татјана и он је почео да се распитује код оца о могућности таквог брака.

Када се појавила обострана жеља и могућност спајања српског краљевског дома и руске царске породице, јануара 1914. године, Никола Пашић стиже у Санкт

Петербург и цару Николају лично предаје писмо краља Петра у коме изражава жељу да се његов син и престолонаследник Александар ожени великом кнегињом Татјаном Романовом, наводи Нпортал.

Од самог почетка њиховог познанства било је очигледно да су се развиле велике емоције и привлачност између Александра и Татјане. Почели су једно другом да пишу писма и то је трајало и све вријеме током Првог свјетског рата који је почео јула исте 1914. године.

Усљед напада Аустроугарске на Србију и објаве рата Њемачке и Аустроугарске царској Русији, планови о вјенчању регента Александра и велике кнегиње Татјане били су одложени до окончања ратних сукоба. Очекивало се да ће побједа руске и српске војске у том рату бити крунисана трајним спајањем руске царске породице Романова и српског краљевског дома Карађорђевића.

Александар и Татјана су остали у контакту све до мучког убиства руске царске породице 17. јула 1918. године у Јекатеринбургу. На вијест о убиству царске породице и смрти своје будуће супруге и српске краљице, регент Александар је у Солуну доживио прави нервни слом.

Поједини људи из његове пратње су чак у тим тренутцима помислили да постоји опасност да изврши самоубиство па су се дали у то да некако покушају да га утјеше. Међутим, већ навикнут на страхоте које је преживљавао са својом војском, будући краљ се убрзо опоравио и вратио обавезама као главнокомандујући војске на Солунском фронту.

На жалост, Татјана Романова никад није постала српска краљица а питања „шта би било кад би било“ се увијек у оваквим ситуацијама намећу. Можемо само да претпоставимо како би изгледало то вјенчање након велике ратне побједе, како би краљица из рода Романова живјела међу Србима и родила будућег српског краља и како би тај брак утицао на спајање најбрже растуће свјетске силе царске Русије и наше земље која би уживала велики углед и поштовање.