Надомак Неготина, близу села Милошево, налази се манастир Короглаш.

Вјерује се да се у њему налази гробница Марка Краљевића, као и мапа закопаног блага који му је поклонила вила Равијојла.

Манастир Короглаш се налази у непосредној близини Неготина, код села Милошево. Нема поузданих података ко га је и када зидао, али се претпоставља да га је зидао Краљ Милутин почетком XИВ вијека.

Народно предање каже да је на том мјесту сахрањен Краљевић Марко пошто је рањен, на Шарцу, препливао Дунав из Влашке након битке на Ровинама. Њему је за душу ту подигнут манастир, за који се везују бројне легенде о гробу и скривеном благу Краљевића Марка.

Манастир је био живописан али су се сачували само остаци фресака. Поред цркве налази се средњовијековна некропола која је само делимично испитана.

Када су археолози током ископавања у близини села Милошево нашли старо гробље са око 150 преминулих и установили да је у 14. вијеку код Милошева изграђен манастир Короглаш, народ у источној Србији, сковао је чврст став да у близини мора бити и гроб јунака Краљевића Марка.

Древна легенда каже да се уз Марков гроб крије и велико закопано благо које му је поклонила његова милосница, вила Равиојла, са планине Мироч која се надвија над тај предио. С кољена на кољено преноси се и да постоји мапа која до блага води.

Мапа је исцртана на старој говеђој кожи, са симболима вучје њушке којом су биле обиљежене шуме у околини Милошева, правоугаоницима који су знаци здања и кружићима који представљају гробове.

Народ тврди да је тако и пронађен гроб у коме су археолози заиста показали да су људи ту сахрањивани од 11. до 15. вијека. Ископано је много сребрних наушница и наруквица, изгравиране, па потом позлаћене дијадеме датиране на 14. вијек и очигледно луксузније варијанте што указује да су њихови власници били добростојећи у српској средњовијековној држави.

Од налаза међутим, ништа не указује да у неком од истражених гробова почива Краљевић Марко.

Покојници су, углавном, умирали природном смрћу. Само је код једног у десној бутини откривен врх стријеле. Али, народ се ево пуну деценију нада да ту почива Марко. Они ни даље никако да повјерују претпоставкама наших и румунских научника да је Марко Краљевић као турски вазал учествовао и погинуо 1395. године у бици на Ровинама коју су водили султан Бајазит и војвода Мирча. И да се ратовало са друге стране Дунава код реке Жију, наводи Опанак.

Кажу како им је поузданији извор познати путописац и историчар из 19. вијека, Феликс Каниц који је оставио запис да је у њиховој околини видио камени зид на којем је урезано “Зди замче Краље Марк”, у преводу “Овдје је престао да гледа у Сунце Краљевић Марко”. И да је Марков гроб дефинитивно прелетио преко Дунава, из Румуније у Србију.