Говор великана наше науке, Милутина Миланковића, потпредсједника Српске краљевске академије, на прослави 80. рођендана Николе Тесле у Коларчевој задужбини 1936. године.

„Пуних педесет вијекова требало је човјеку да, упознавши законе природе, својом данашњом техником загосподари копном, морем и ваздухом и да прошири свој поглед у дубине васионе.

Историја природних наука н технике, свјетла страна историје човјечанства, учи нас да је тај освајачки рад човјеков напредовао тешко, корак по корак. Она нам показује да је од 3500-те године прије Христа па до наших дана остварено око 15.000 проналазака који чине ризницу наших знања о природним силама, и којима је створена наша данашња техника. Сваким таквим проналаском кренуло се по један корак унапред, навео је портал Патриот.

У том великом броју проналазака има их око двије стотине одабраних, који се по своме значају разликују од свих осталих. Ти проналасци, које називамо епохалним, били су муње духа генијалних људи, које су, забљеснувши, освијетлиле хоризонт нашег знања и отвориле видике у далеке непознате крајеве. Таквим проналаском није наше знање и наше господство над природом раширено само за корак, него за цијелу једну пространу област.

У тој царској ризници епохалних проналазака људског генија блистају као алем-каменови два проналаска Николе Тесле – проналазак преношења енергије полифазном струјом и проналазак електричних струја високог напона и високе фреквенције.

Првим проналаском је домет преношења енергије електричном струјом устостручен, другим проналаском попети су напон и фреквенције електричне наизмјеничне струје од стотине једница на милионе, откривене су неочекиване особине таквих струја и искоришћене у телеграфији без жица, радиотехници и медицини. Та два проналаска Николе Тесле нису били кораци напретка, него крилати летови његови. И они су, онога часа када су објављени стручном свијету, као такви оцијењени и поздрављени.

Тим својим проналасцима, епоха у развитку технике, Тесла је узлетио високо изнад наше средине. Али када се попео на врхунац своје славе, када је пред Краљевским енглеским институтом у Лондону одржао своје предавање и онда извршио своје сензационалне опите на оном истом столу на којем је некад Ферадеј експериментисао, Никола Тесла је долетио и у своје старо соколово гнијездо да цјелива гроб свог оца Милутина, православног свештеника и националног борца, да загрли своју мајку која га је била задојила српским

млијеком, да пољуби десницу нашег великог пјесника Змаја, који га је надахнуо духом својим, и да овдје, у пријестоници предратне Србије, објави цијелом свијету своју припадност Српству и свој понос што је из њега изникао. И цијело Српство, од Кршне Лике, Теслине колијевке, па до Тимока, клицало је тада одушевљено свом великом сину.

То је било маја мјесеца 1892 године. Од тога доба прохујало је скоро половина вијека, славан одијек наше историје.

Крвљу својих најбољих синова наш народ се ујединио и сазидао своју велику државу. У тој борби за ослобођење и уједињење, стављени пред нове задатке и бриге, ми смо почели да заборављамо нашег великог сина с оне стране дебелога мора…

Прослављајући данас осамдесетогодишњицу Николе Тесле, ми не мислимо нити покушавамо да тиме увећавамо његову недостижну славу, него желимо само да дадемо израза нашем поносу што је из ове наше средине изникао један геније, чије ће име, и без наше помоћи, остати занавјек забиљежено свијетлим словима у историји науке и технике.

Српска краљевска академија, коју имам част овдје да заступам, ставила је још прије четрдесет година Теслино име на прво мјесто листе својих дописника.

Говор Милутина Миланковића, за поуке.орг приредила је Александра Нинковић Ташић, предсједница Образовно-истраживачког центра „Михајло Пупин“ и ауторка изложбе о Михајлу Идворском Пупину у Историјском музеју Србије коју је за 15 мјесеци видело више од 200 000 људи.