Црно-бела фотографија српског војника, са шајкачом на глави у војничком шињелу, наоружаног пушком са бајонетом, симбол је Првог свјетског рата.

Нема човјека који није видио ову фотографију, посебно је честа у ове празничне дане када обиљежавамо Дан примирја, а да ли сте икада запитали ко је тај човјек?!

Драгутин Матић рођен је 10. јануара 1888. као најмлађе дијете оца Пеше и мајке Невене. У породици је било петоро дјеце. Рано је остао без оца, па га је неговао и подизао најстарији брат Ђорђе (Ђоре). Због тога су га у селу звали “Драгутин Ђорин”.

Драгутин се описменио тек у војсци и рату, као и многи његови ратни другови, до тада није знао да чита и пише. Са женом Круном је имао петоро дјеце.

Учесник три рата

Почетком 1910. Драгутин је отишао на одслужење војног рока у Београд. Регрутован је као коњаник, а касније је прекомандован у пешадију. У војсци га је затекао Први балкански рат, у коме је учествовао, а такође је био активни учесник и Другог балканског рата.

У оба ова рата Матић показао је велику храброст. Избијањем Првог светског рата 1914. Драгутин Матић по трећи пут одлази на фронт. Због показане храбрости и одважности, током Церске и Колубарске битке, повјерен му је задатак извиђача. И управо када је настала чувена фотографија, а Матић је добио надимак “око соколово”, наводи Информер.

Ратовао је пуних шест година, а две године је провео на одслужењу војног рока. За показано јунаштво и храброст, одликован је са више ратних одликовања, која нажалост нису сачувана.

– Његова жена Круна, плашећи се Бугара, спаковла је одликовања и још нека документа у дрвени сандук и закопала у пјесак, близу ријеке 1941. године. Круна је највише страховала од Бугара, јер је у Првом свјетском рату била свједок њихових звјерстава. Тако су заувијек нестала, знамења о сналажљивости и храбрости Драгутина Матића у три рата – стоји у књизи о Драгутину Матићу.

Како је настала чувена фотографија

Драгутина је сликао Самсон Чернов, руски новинар и фоторепортер, дописник листова “Новоја времја” и “Рускоје слово”. Фотографија Драгутина Матића настала је пред повлачење наше војске преко Албаније. Чернов се нашао на првој линији фронта већ у првим данима Првог свјетског рата у Србији.

Пратио је српске трупе и био на лицу мјеста да сними борбе и разарања градова и насеља. Фотографисао је и обичне војнике-сељаке и краља Петра Великог, који је дошао на прву линију фронта да узме учешће у одбрани угрожене отаџбине. Велики руски фотограф и умјетник се показао и као велики пожртвовани ратни друг српске војске када је заједно са њом прешао Албанију. Тада је направио своје најбоље и вјероватно најпотресније фотографије Првог свјетског рата.“

За фотографију сазнао након скоро пола вијека

За постојање фотографије и да се налази на њој Матић је сазнао 47 година послије завршетка Великог рата. Захваљујући грамофонској плочи “Марш на Дрину” на чијем омоту је била чувена фотографија, на којој су 1965. стари ратници препознали ратног друга. Костадинка Савић, из Ниша, кад је видјела омот на плочи, узвикнула је: “Пази, Драгутин Матић”. Купила је плочу и послала је у Калетинце код Гаџиног Хана, на Матићеву адресу.

Сви детаљи Матићевог живота и ратовања забиљежени су у књизи “Мој отац – Око соколово”, која је објављена 1998. године поводом 80-годишњице пробоја Солунског фронта, а аутор је Драгутинов син, новинар Благоје Матић.

Видјевши слику, Драгутин је, како пише Благоје, узвикнуо: “Јест, то сам ја. Заиста ме сликао!” Мислио је на новинара који га је фотографисао и “некуд отишао”, није знао ни да је преживео, ни да је фотографија достигла светску славу.