Свака од ових реченица има дубље значење, зато их добро прочитајте и запамтите!

Jesus Christ on the Cross with Clouds

Сваког Великог петка, дана Исусовог страдања на Голготи, ми се присјећамо и седам реченица Христових које је изговорио на Kрсту. О њиховом значењу поучава нас свети владика Николај, подсјећа Башта Балкана.

„Хтјели сте знати значење оних седам ријечи, што их је Господ изрекао са Kрста. Зар нису јасне?“, каже владика Николај и наставља:

Прва реченица: Оче, опрости им, јер не знају шта чине. Овим речима Господ је прво показао милост Своју према убицама Својим, чија Га злоба није остављала ни у крсним мукама. А друго, прогласио је са врха Голготске стијене једну доказану, али никада утувљену истину – да злотвори никад не знају шта чине. Убијајући праведника у ствари себе убијају, док праведника прослављају. Газећи Божји закон они не виде жрвањ, који се невидљиво спушта на њих да их самеље. Ругајући се Богу, они не виде како се њихова лица претварају у скотске њушке. Опијени злом они никад не знају шта чине.

Друга реченица: Заиста ти кажем – данас ћеш бити са мном у Рају. Ова ријеч упућена је покајаном разбојнику на крсту. Милост је Божја неисказано велика. Господ врши Своју мисију и на крсту. До посљедњег даха Он спасава оне који покажу и најмање воље да се спасу.

Трећа реченица: Жено, ето ти сина. Тако рече Господ Својој Светој Матери, која стајаше под крстом душе распете. А Јовану апостолу рече: ето ти мајке. Ове ријечи показују синовску бригу, коју свако дугује родитељима. Гле, Онај који је дао људима заповијест: Поштуј оца својега и матер своју, сам испуњава Своју заповест до посљедњег часа.

Четврта реченица: Боже, Боже мој, зашто си ме оставио? Ове ријечи исказују колико немоћ природе људске, толико и видовитост. Јер човјек страда. Али, има ту једна тајна испод бола човјечјега. Гле, једино ове ријечи могле су да разбију јерес, која је у доцнијим временима потресала цркву, а која је неправилно учила, да је Божанство страдало на крсту. Међутим вјечни Син Божји зато се и оваплотио као човјек, да би као човјек тијелом и душом могао у датом тренутку пострадати за људе и умријети за људе. Јер да је Божанство у Христу страдало, значи да је Божанство у Христу и умрло. А то се не да никако ни замислити. Удубите се што јаче у ове велике и страшне ријечи: Боже, Боже мој, зашто си ме оставио?

Пета реченица: Жедан сам.

Kрв Му се излила. Отуда жеђ. Сунце са запада већ Га је ударало у лице, и удружено са другим мукама пекло Га страшно. Природно да је жедан. Но, о Господе, да ли си заиста жедан воде или љубави? Да ли си жедан као човјек или као Бог, или и једно и друго? Ево легионар римски додаје Ти сунђер умочен у сирће. Једна капља милости, коју си осјетио од људи за три сата висења на Kрсту! То римски војник ублажава гријех Пилатов, гријех римскога царства према Теби, ма и сирћетом. Зато ћеш ти разорити римско царство, али ћеш на његово мјесто ново сазидати.

Шеста реченица: Оче, у руке Твоје предајем дух Мој. То Син предаје дух Свој у руке Оцу Своме. Да се зна, да је од Оца дошао, а не самовласно, како су Га Јевреји оптуживали. Но још су ове ријечи изговорене и зато, да би чули и разумјели будисти, питагорејци, окултисти и сви они философи који баснослове о сељењу душа умрлих људи у друге људе, или у животиње, или у биљке, или у звијезде и минерале. Одбаците све ове фантазије па погледајте, куда одлази дух умрлог праведника: Оче, у руке Твоје предајем дух Мој!

Седма реченица: Сврши се. То не значи „сврши се живот.“ Не, него сврши се мисија искупљења и спасења рода људског. Сврши се, и запечати се крвљу и смрћу на земљи, божанско дјело јединог истинитог Месије људи. Сврши се мука, а живот тек настаје. Сврши се трагедија, али не и драма. На реду је посљедњи, величанствени чин: побједа смрти, васкрс, слава“, објаснио је владика Николај.