Ова година била је обећавајућа за воћаре, али су велике количине падавина, па и мраз, лоше утицали на воћарску производњу и страдале су ране сорте коштичавог воћа, изјавио је предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић.

Дојчиновић је навео да ће Мајевица, гдје се највише узгаја шљива, имати врло мало овог воћа.

Према његовим ријечима, боља ситуација је са бресквом, али неће бити приноса какав су очекивали.

– Крушка је више од 80 одсто плодова одбацила. Крушка воли веома високе температуре у почетку вегетације и само код оних који су имали системе за орошавање и анти-фростове вјероватно ће бити нешто боље, али је још рано говорити – рекао је Дојчиновић за Срну.

Када је ријеч о јабуци, он је додао да је и ово воће доста настрадало, да је огромна штета имајући у виду да баш јабука чини 65 одсто воћних засада у Српској.

– Све зависи од локалитета, али имамо воћњака који су чак 100 одсто уништени, али и оних који су 30 одсто. Неке сорте су потпуно одбациле и нећемо их имати, попут црвеног делишеса и јонаголда – рекао је Дојчиновић.

Он је истакао да је ове године ситуација била обрнута, односно да су воћњаци на већим надморским висинама имали већу штету од воћњака у нижим надморским висинама.

Дојчиновић је нагласио да се потпуне информације о стању у воћњацима могу очекивати тек за десетак дана, те да постоји нада да ситуација можда и не буде оваква каква им се тренутно чини.

Говорећи о подстицајима Министарства пољопривреде, шумасртва и водопривреде Републике Српске, он је рекао да воћари, али и остали пољопривредници, могу бити задовољни аграрним буџетом у износу од 180 милиона КМ.

– Генерално, исплата подстицаја иде добро и можемо бити задовољни. Увијек има и незадовољних, сви би вољели да подстицаји буду већи, али када видимо стање код нас и у окружењу, морамо бити задовољни. Вољели бисмо да наредне године буџет буде већи, али не можемо се жалити ни ако остане овакав јер је доста развојни – поручио је Дојчиновић.

Он је истакао да воћари имају подстицај од 70 одсто за противградне мреже, као и 100.000 садница за нове засаде сваке године.

– Да нам није било те помоћи од државе, воћарство је било дошло на руб пропасти и та производња би била угашена. Око 30 до 40 одсто воћара напустило је производњу, али остали су они произвођачи који живе од воћарства и са њима ћемо сигурно имати већу производњу сада на 2.000 хектара, него што смо имали на 3.000 хектара – рекао је Дојчиновић.

Он је напоменуо да су уз подршку ресорног министарства имали стручне екскурзије по свијету гдје су имали прилику да се упознају о искуствима воћара из осталих земаља, а који су раније прошли кроз период транзиције.

– Мраз је један од највећих проблема и тражићемо од Министарства да нам помогну да одрадимо анти-фростове без којих усљед промјене климатских услова нећемо моћи одржати производњу на добром нивоу – закључио је Дојчиновић.