Непуних десет дана након што је Тужилаштво БиХ подигло оптужницу против предсједника Милорада Додика и директора Службеног гласника Милоша Лукића, Суд БиХ оптужницу је вратио на дораду. Потврђује ли се оно што су и званичници и инсититуције и правна струка из Републике Српске, па и региона све вријеме говорили – да је правно неутемељена и политички мотивисана?

С друге стране, поново је као и у случају подизања оптужнице, информација са оригиналним документом прво процурила у федералним медијима, па тек онда је то озваничено из БХ правосуђа. Да ли је и то доказ да је ријеч о правосудним институцијама без кредибилитета? Озбиљност, стручност, независност – Да ли се ове карактеристике након свега могу приписати БХ правосуђу? Не могу, одговор је Републике Српске. Суд БиХ вратио је оптужницу против Милорада Додика и Милоша Лукића на дораду Тужилаштву због, како наводе, недовољно података о ком кривичном дјелу је ријеч. Исту ону којом су до јуче “махале” поједине западне амбасаде у БиХ, предвођене америчком и ликовали федерални медији и политичко Сарајево.

– То показује колико је то било несређено и на брзину склепано, да чак ни судија није могао да пређе преко тога. Је ли то било довољно једном тужиоцу, да каже стани имате ли одговорности.Наравно да ће вратити у Суд, па ће тај суд опет мрцварити – истакао је Додик.

Да ли је некоме прорадила савјест о праву и правди, или се жели ухватити залет за нове политички мотивисане процесе? Како год, правна струка у Српској понавља – оптужницу је немогуће дорадити, јер је неуставна и правно неутемељена. Изговор за покушај отварања таквог једног процеса у великој мјери, сматрају сноси и главни тужилац Миланко Кајганић.

– Предсједник Републике је радио у складу са Законом и Уставом, јер је обавезан да потпише сваки указ, а директор Службеног гласника је обавезан да то објави. Ово говори о самој неозбиљности тужиоца и уопште Тужилаштва БиХ – каже професор на Правном факултету Витомир Поповић.

– Правно није могуће написати оптужницу у којој се тражи кривични прогон против некога због тога што је на основу спорних измјена Кривичног закона извршених од лица које и нема функцију високог представника, наводно повриједио његову вољу – истакао Огњен Тадић, савјетник предсједника Републике.

Како је могуће да је и информација, па и оргинални документ са потписом и печатом о враћању оптужнице Тужилаштву прије објелодањен у појединим федералним медијима него из званичних институција? Ко је за то одговоран? Шта ће предузети правосуђе? Када смо ова питања упутили Тужилаштву и Суду БиХ, стигло је саопштење главног тужиоца: Главни тужилац Тужилаштва БиХ, Миланко Кајганић, поднио је Канцеларији дисциплинског тужиоца ВСТС-а пријаву против Н.Н. тужилаца и Н.Н. судија, ради неовлаштеног објављивања дописа Суда БиХ, у вези са оптужницом Тужилаштва БиХ (Милорад Додик и др.).

Пријава се односи на достављање и омогућавање неовлаштеној особи увида у садржај дописа судије за претходно саслушање, односно пропуштање предузимања потребних мјера у циљу заштите интегритета кривичног списа и надзора над особама које имају законит приступ судским и тужилачким списима, тако да је услијед наведеног поступања / пропуштања, дошло до објављивања у медијима дијелова наведеног документа чиме је нарушен интегритет поступања у предмету, као и кредибилитет Тужилаштва БиХ и Суда БиХ.

Да је кредибилитет ових институција нарушен Српска одавно упозорава. За званичнике тзв. цурење информација је потврда да је оптужница политички мотивисана.

“Цурење” информација и враћање оптужнице против предсједника Српске Милорада Додика и в.д Службеног гласника Српске Милоша Лукића на дораду говори о кредибилитету Суда и Тужилаштва БиХ – рекла је српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић.

За правну струку то је посљедица ранијих инсталирања политички подобних кадрова у ове институције.

Иако се на цурење информација указивало и раније, па и прије неколико дана када смо за покретање оптужнице сазнали из федералних медија, а не званичних институција, нико од тих истих институција није нашао за сходно да реагује.

Да ли је и ова данашња помало закашњела активност главног тужиоца изнуђени одговор “мазања очију” и покушај да се исправи крива Дрина БХ правосуђа, можда ће бити јасније када видимо епилог ове пријаве.