Вјерници Српске православне цркве сутра обиљежавају Туциндан празник на који се коље и припрема печеница за Божић.

Назван је Туциндан јер се тог дана животиња за печење прво тукла ушицама сјекире преко грудвице соли у платненој врећици стављеној на њено чело, па се онда тако ошамућена клала.

Ова обичај на Туциндан је остао из prethrišćanskih, многобожачких времена и повезан је са приношењем жртве, али га је православна црква прихватила и благословила. За печеницу која се некада називала “божњићара” обично се коље младо свињче или јагње, а има људи који закољу и ћурку, гуску или кокошку.

Међутим, живина се у многим крајевима никако не сме наћи на божићној трпези због вјеровања да је она симбол “назадовања и растурања куће” јер “кључа и баца земљу иза себе”. Уколико се негдје коље за супу, обавезно се одмах бацају глава и ноге.

Печеница која се спрема за Божић доприноси срећи и благостању куће у којој се коље. Свињче или овца убијају се до поднева, док дан не напредује, а на мјесту гдје ће бити убијене претходно се положи слама, преноси Новости Магазин.

Дјеца се не смију кажњавати

Некада су се дјеца “која то заслуже” и кажњавала и тукла на Туциндан, али послије тога не, јер би, по вјеровању, на мјесту ударца искочили чиреви. У неким мјестима сјеверног Баната се одржао тај обичај, па родитељи симболично “туку” дјецу да би била послушна.

Послушајте како браћа Божић изводе

Послушајте како браћа Божић изводе „Божић Божић какав диван дан“
Неки други извори наводе да се на Туциндан дјеца не смију тући, управо зато што им могу изаћи чиреви.

Спремање куће за Божић

Од Туциндана почиње и спремање куће за Божић. Домаћица припрема брашно за мијешање, посуду са зрневљем жита, мења сламу у гнијездима за живину, прибавља суве шљиве, смокве, орахе, новчиће и бомбоне које ће на Бадње вече просути по слами расутој у кући, а које ће дјеца покупити пијучући.

На тај дан, према вјеровању, ништа се не смије давати, нити износити из куће, али је зато тада неопходно вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до следећег Божића.

Вечера на поду

У појединим крајевима Србије на Туциндан се вечера на поду, никако за столом, и глава куће мора сједити окренута према истоку. Прво се постављају со и бијели лук, а онда хљеб, пасуљ, купус, риба и остала посна храна.