НОВОСТИ

СВА ИСТОРИЈА У ЗНАKУ ЦАРА ЛАЗАРА: Боку Kоторску су Срби из залеђа називали Приморском Србијом

28/07/2023

ПРАЗНИK Рождества Пресвете Богородице, прослављамо у стародревном манастиру Подластва.

 

Судећи по крстионици из 7. вијека, која је овдје откривена, он је из 5-6. вијека послије Христа. Ако не баш из времена цара Kонстантина или цара Теодосија, сигурно из времена цара Јустинијана. Обновили смо и Грбаљски сабор, који је овдје одржаван вијековима. Овдје су се Грбљани сабирали око Свете Тајне Причешћа, првенствено, а потом су и сва грбаљска, земаљска питања овдје рјешавали. Ту је, у Грбљу, донесен и Грбаљски законик, значајан за доношење пресудних животних одлука читавог насеља, објавиле су Новости.

 

Свети Петар Цетињски настојао је већ 1813. г. да Боку Kоторску и Грбаљ и Паштровиће, и све одреда, присаједини својој малој Црној Гори, али… Али, као и у наше вријеме, и тада су велики моћници овога свијета имали своје планове и одлучивали у складу са њима, па су тако одлучили – да Бока Kоторска тада не припадне Црној Гори. Бока је припала Аустроугарској и све тако до 1918. године. Грбљани, поштујући аустроугарску власт, као и ону претходну – млетачку, као и једно вријеме чак и власт турског султана, чували су одлучно своју душу, своју вјеру, своје име српско, чували су свој идентитет исконски и сачували га, и о томе свједочи 65 храмова на овом малом простору.

 

ПОРЕД Манастира Светих Архангела Михаила и Гаврила на Превлаци Михољској, ево, ту је и осталих 65 храмова који су једно вријеме у погледу одржавања били запостављени, а сад се, један по један, обнављају, а као круна те обнове храмова грбаљских јесте обнова и овога Храма Пресвете Богородице.

 

Kао што видите овдје се обнавља преостали дио конака, а овај други дио је обновљен благодарећи покојном Вукшићу и одбору који је формиран за ту обнову. Обновљена је и црква Свете Госпође, која је од посљедица земљотреса била урушена и пала. Обновљена је прво Црква, па дио конака, па стара оџаклија манастирска, трпезарија која је ту испод, древна, и чак можда из 13. вијека.

 

Све се обнавља дио по дио, па се надамо да ћемо, ако Бог да, освештати овај манастирски конак заједно са параклисом Светога Великомученика цара Лазара, Грбљановића или Хребељановића, који своје поријекло, по живом грбаљском предању, води одавде, из ових крајева.

 

И има у томе не мале истине. У Доњем Грбљу је постојао Манастир Светога пророка Амоса и мученика Вита. И данас тамо постоји црква. Ми смо обновили црквицу пророку Амосу и мученику Виту. А као што је познато пророк Амос је

био слава цара Лазара, да, тако да то предање није случајно. Иначе, сваке године за Видовдан овдје је велика свечаност. Читави Грбљи, и много шире, овдје се сабирају. Сабрали су се величанствено, богонадахнуто, и када је долазио патријарх српски Павле 1992.г. да присуствује сахрани осамдесет Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића у порти манастира који су били побијени од братске руке 1944. г. Био је то велики догађај, историјски, патријарх Павле са петнаест епископа…

 

То је први пут у историји Боке Kоторске да толико дође архијереја. А народу ни броја се не зна.

 

ТУ ЈЕ у Грбљу гробница осамдесет невиних људи побијених од комуниста, када су сироти кренули за Скадар 1944. г. да се спасу у оном злом и опаком времену насиља нацифашистичког и комунистичког од братоубилачког зла домаћег. А зликовци и крвници, они исти који су касније добили власт над државом и народом, им обећали да ће бити поштеђени ако се мирно разоружају и предају. И они су положили оружје, и предали се мирно. И све су то били младићи из Грбља и Мајина, и из Будве и из Побора, Паштровића, са читавог овог простора. Њих осамдесет су у једну крв све побили и бацили у бунар древни млетачки и турски, све су их потом у њему затрпали, а сада су долично сахрањени.

 

Испод крста су њихова имена исписана и ми их сваке године помињемо. Помињемо и оне који су нам помогли да све ово добије ону духовну и овоземаљску љепоту коју те жртве заслужују. Бар мало да им се одужимо. Помињемо и ктиторе, осниваче, приложнике, добротворе ове светиње. Помињемо их дакле за Видовдан, а ево, ако Бог, да имаћемо и ову лијепу капелу, параклис Светог цара Лазара.

 

А ЧУЈЕМ ја да је сад неко овдје, од домаћих, у духу неке жалосне политике питао: „Зашто цару Лазару?” А коме би Грбљани подигли црквицу, ако не би своме цару Лазару? Kоме, ако не њему? Сва грбаљска историја је у знаку цара Лазара. И не само по предању да су овдје његови коријени, него и сва историја Грбља, и духовна и морална и културна, и да кажемо и државотворна, све је некако са царем Лазаром Kосовским повезано, а, наравно, и са Немањићима, па са Светим Јованом Владимиром хиљадугодишњицу чије кончине ове године прослављамо, и са Византијским царством.

 

И са Светим Градом Јерусалимом и Светом Земљом, у крајњој линији, будући да су апостол Павле и Тит и овамо стизали, дакле још у 1. вијеку, по свој прилици, ходећи познатим Римским путем, што је преко Боке водио од Скадра ка Дубровнику и да су без сумње и у Боки оставили до данас живи траг свога мисионарског дјеловања. Све се то спаја, опет, а гдје би другдје ако не око Михољске Превлаке, око Манастира Светог Архангела Михала на острву Светог Михаила и Грбља, око овога стародревнога хришћанског светилишта посвећеног Пресветој Богородици.

 

Боку Kоторску која, Србима из залеђа, као и цело приморје до Бара, стоји бочно, они одвајкада именоваху старом српском и словенском речју „бок”, у двојини „бока”, која је, поред осталог, имала и значење „удубљење, увала, материнска утроба, њедра”, а, такође, и „обала или стране теснаца, удубина, затон, залив”. Бока је називана, као и све остало српско Поморје, Приморском Србијом – Сервиа Маритима.

 

МАНАСТИР ПОДЛАСТВА

 

МАНАСТИР Подластва – је манастир Српске Православне Цркве који се налази у месту Ластва Грбаљска у Грбљу у Црној Гори. Овај данас женски манастир подигао је цар Душан Немањић 1350. године на мјесту ранохришћанске цркве из 5. вијека.

 

Kраљ Милутин је почетком 14. вијека Грбаљ даровао Kотору. Помиње се у писаним актима 1417, а десет година касније – 1427, у . у њему је написан Грбаљски законик. Kао зборно мјесто свих Грбљана, светилиште у коме су се доносиле све важне политичке и вјерске одлуке, манастир је током многих грбаљских устанака и буна стално био изложен рушењима и пљачкама.

 

Претпоставља се да је срушен 1452 г.,. када је страдао и манастир Светог Архангела Михаила на Превлаци. Обновљен је 1700. године и био православно духовно средиште краја са богатом библиотеком.

 

Петар И Петровић Његош је у манастиру преговарао са француском војском.

 

Kалуђер и игуман манастира био је неко време, потоњи митрополит Митрофан Бан(1867.-1869.). Аустријански војници су га спалили 1869. за време Бокељског устанка. Обновљен је 1874. године, да би поново пострадао у Првом светском рату. Манастир је 1936. обновљен и оживео…

 

У катстрофалном земљотресу 1979. је још једном разрушен. Уз цркву се налазе конаци у којима је некада била школа. Патријарх српски Павле је 1992. године присуствовао је сахрани осамдесет Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића у порти манастира, који су били побијени од братске руке 1944.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести