НОВОСТИ

СВЕ ЈЕ СКУПО, САМО КРАЉЕВА ГЛАВА ЈЕФТИНА: Италијанска обавјештајна служба и убиство југословенског суверен

17/07/2023

НАЈАВА из Београда да ће југословенски суверен посјетити Софију, крајем септембра, а Париз почетком октобра 1934. године, по природи ствари, била је у жижи интересовања цијеле Европе.

 

Сви су били у ишчекивању да ли ће ова мисија Александра Карађорђевића донијети нешто ново у постојећем поретку на Старом континенту.

 

Поред дипломатских и обавјештајних кругова Великих сила, ове Александрове активности пратиле су и екстремне емигрантске политичке организације. Чим су, почетком августа 1934, југословенска и европска штампа почеле су да

објављују детаље о овим посјетама, у римском хотелу “Континтентал”, на иницијативу усташког поглавника, састали су се Анте Павелић и шеф распуштене ВМРО, Ванче Михајлов. Послије неуспешног атентата у Загребу, средином децембра 1933, видели су нову шансу да ликвидирају краља Александра, подсјећа портал Новости онлине.

 

Тог дана заправо су започеле припреме за атентат. Ванчо Михајлов је био изричит да се у Софији ништа не предузима због тешког положаја његових следбеника у Бугарској и могућности да нехотице буде убијен и краљ Борис, али и због могућности да би атентат у Софији могао довести до објаве рата против Бугарске. Зато је договор пао да се атентат изврши у Француској.

 

На овом тајном састанку, не без разлога, присуствовао је и Ерколе Конти, генерални секретар Италијанске политичке полиције, који је, по свему судећи, предочио и све детаље званичног програма краљевог боравка у Француској, до којих је дошла италијанска обавјештајна служба. Видјећемо нешто доцније да су у ову операцију били умјешани агенти совјетске, њемачке и највјероватније француске тајне службе. Он је предочио и процену да би атентат у Марсељу или у Паризу изазвао веће међународне потресе него ако би се то десило Софији.

 

У ОПЕРАТИВНОМ СМИСЛУ, на овом завјереничком скупу, главну ријеч је водио Ванчо Михајлов. Сталожен, хладнокрван, омален, прерано оћелавио, коштуњав, са предугачким рукама, одмах је предложио: “Даћу вам “Владу шофера”! Без њега нема ништа… Само Влада може кога хоћете да смакне, чак и рођеног оца! Влада шофер је био Величко Димитров Керин, бугарски држављанин, познат као терориста који је извршавао смртне казне. На листи злодјела имао је и убиства двојице бугарских народних посланика.

 

Користио је много лажних имена: Владо шофер, Рудолф Сук, Владимир Димитров, Георги Стојанов, Владо Георгијев Черноземски, Величко Стојанов… Павелић и Конти су једногласно прихватили да он буде један од атентатора.

 

Павелић и Михајлов су се договорили да припреме више група атентатора. Прва група требало је да покуша да изврши атентат одмах по краљевом доласку у Марсељ. У случају да она не обави задатак, друга је требало да покуша убиство бомбом у погодном тренутку.

 

Трећа група је била припремљена за деловање у Паризу. Ако би се десило да ниједна од три групе не успе да убије краља, била је припремљена и четврта група за деловање у Енглеској коју је краљ, после званичног боравка у Француској, намјеравао да инкогнито посјетити, како би се сусрео са сином, престолонасљедником Петром, који је похађао колеџ у Сасексу.

 

КВАТЕРНИК ПРЕУЗИМА ОРГАНИЗАЦИЈУ АТЕНТАТА

 

ПОЧЕТКОМ СЕПТЕМБРА, у Болоњи се састаје главни усташки штаб. Павелић одлучује да организатор убиства југословенског краља буде Еуген Дидо Кватерник, син Славка Кватерника, бившег аустроугарског потпуковника, који ће 10. априла 1941. прогласити Независну Државу Хрватску. Тако ће будући шеф тајне политичке полиције НДХ, злогласне “Усташке наџорне службе”, заправо бити личност која је креирала атентат у Марсељу, а не Анте Павелић.

 

Еуген Кватерник, студент, блиски Павелићев сарадник, био је син Славка Кватерника, бившег аустроугарског официра, који ће 10. априла 1941. бити, као што рекосмо, “почашћен” да прогласи образовање тзв. НДХ. Због учешћа у једној усташкој акцији у Загребу, 8. априла: рушења зграде полицијске станице, Еуген је побегао из земље и привремено се настанио у Берлину. Његова спретност и младост били су одлучујући да га Павелић изабере за руководиоца читаве акције извршења атентата.

 

Дидо Кватерник одлучио је да за ову операцију из “Главног усташког стожера” изабере само двојицу сарадника – Мију Бзика и Анту Годину. Све остале је елиминисао.

 

Њих тројица су одлучили да поглавникова улога у атентату буде та да изда пуномоћје и писану наредбу атентаторима, а њима и формално одобри да одлуче ко ће бити извршиоци убиства југословенског суверена.

 

Послије обимне припреме и провере петнаест најуспешнијих терориста, чија је оданост усташком покрету претходно била доказана, Дидо Кватерник бира тројицу атентатора, који ће се придружити већ типованом Величку Керину. То су били Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил.

 

У ЈУГОСЛАВИЈИ ПОСПИШЛ је био осуђен на смрт у одсуству због убиства новинара Тонија Шлегела у Загребу. Ликвидирао је и тројицу усташа “колебљиваца”, изван земље, међу њима и тада јединог усташу-муслимана Хасана Хускића. Мијо Краљ је у свом билансу имао убиство једног југословенског полицијског агента и двојице својих истомишљеника који су пали у немилост команданта усташког логора у Мађарској. Препорука и гаранција др Ивана Јелића изгледа да је била довољна Кватернику да Ивана Рајића уврсти у ред атентатора.

 

Ниједан од припадника терористичких група није био упознат са временом и мјестом атентата, осим четвртог, Андрије Артуковића, кога је Кватерник послао у Лондон, навеле су Новости.

 

Мијо Бзик, иначе секретар Централе у Болоњи, имао је задатак да отпутује у логор Јанка Пуста и потенцијалним атентаторима покаже две Павелићеве

наредбе које су биле сличног садржаја: “Без расправљања слиједите заповјести доносиоца ове моје наредбе – поглавник др Анте Павелић.”

 

Анте Година, који је, од сусрета у бечеком хотелу “Сахер” већ подуже био на вези са обавјештајцем Владетом Милићевићем, имао је две обавезе: да припреми серију лажних пасоша и да пребаци оружје за атентат, најприје у Швајцарску, а потом у Француску.

 

Подухват “Листопад” је могао да почне.

 

Оно шго је Бзик носио са собом у џепу, наредбе Анте Павелића, предводника усташке екстремне организације, из којих су се јасно видјеле намјере о убиству југословенског суверена, Владета Милићевић је имао у својим рукама. Са копијама тих наредби Владета Милићевић долази да реферише министру полиције Живојину Лазићу. Претходно је јавио Београду – да усташе и вмроовци неће покушати да убију краља Александра док буде гост бугарског краља Бориса у Софији. Припремају се да то покушају приликом посјете Француској.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести