08/11/2023
Титова пећина у Дрвару затворена је раније за туристе због одрона, усљед обилних падавина, који је уништио дрвену бараку на улазу у пећину, гдје је био смјештен партизански Врховни штаб са Јосипом Брозом Титом 1944. године током десанта на Дрвар 25. маја.
То је била једна од спектакуларних операција у Другом свјетском рату под називом „Коњички скок“, коју су извели Нијемци са циљем да заробе Тита.
Центар за културу и спорт општине Дрвар дозволио је екипи Танјуга и неколико новинара из Србије да се попну до Титове пећине.
Улазе у пећину је обезбијеђен од евентуалног одрона. Остало је да се обнове бараке и уради електрификација, а Музеј „25. мај“ је отворен за посјетиоце.
Вршилац дужности директора Центра Сузана Јовић рекла је Танјугу да је било предвиђено да 9. маја Титова пећина званично буде поново отворена за туристе, заједно са изложбом и богатим програмом све до 25. маја, али да до тога није дошло због епидмије корона вируса.
„Углавном туристи долазе из бивше Југославије како би посјетили Титове бараке, што је посебна вриједност“, рекла је Јовићка.
Сад је кућица осигурана и нема опасности за пењање, нагласила је она.
Говорећи како је било током дестанта на Дрвар и шта се десило 25. маја, а шта је легнеда, Јовићка је рекла:
„Нијемци су мислили да знају гдје се налазио Тито, а ово корито ријеке Унац је било зарасло и управо их је то спасило. Када су падобранци слетјели горе на Шобића гробље, нису знали тачну локацију гдје се Тито налази већ су насумично полетјели и он је већ успио да побјегне. Нису успјели, већ су узели само његову униформу. Само су то успјели да ураде, Тито је побјегао, а све остало је нека легенда“.
Додаје да је тај догађај свакако утицао доста на историју тог мјеста, пошто је Дрвар постао град херој.
Ипак, наводи да су становници Дрвара данас подијељени по питању те славне партизанске прошлости, да се неки поносе на то, а неки не, али да старији у Дрвару кажу да је то било „златно вријеме“ Дрвара.
Фоторепортер из Београд Ивица Веселинов је рекао да је први пут у Дрвару и да није желео да пропусти посјету спектакуларној Титовој пећини.
„Учио сам о Титовој пећини када сам био у школи, али никад нисам имао прилику да је посјетим“, каже Веселинов и додаје је још као дијете у основној школи запамтио слику Титове пећине из уџбеника историје. Такође, наводи да је фотографисање Титове пећине велики изазов, али да је штета што нема никаквог освјетљења, па се служио батеријском лампом са мобилног телефона.
Сам прилаз пећини је фантастичан, додао је он.
„Замишљао сам сцене десанта на Дрвар, како је то изгледало када су ту 1944. године прелетали авиони. Гледао сам и филм Десант на Дрвар и сјећам се тих сцена“, додао је Веселинов.
Сниматељ ТВ Панчево Давид Масл, такође, каже да је први пут у Дрвару и да је одушевљен амбијентом.
Истиче да фантастично изгледају како улаз у пећину, тако и сам прилаз и околне планине.
На улазу у пећину стоји упозорење да се улази на сопствену одговрност. Када се силази у саму пећину, терен је доста неприступачан и нема никаквог осветљења.
Након тога, у наставку пећине, налази се канал дужине 16 метара, висине четири метра и ширине око два и по метра, а на крају тог ходника се могу видјети гвоздена врата постављена још 1938. године приликом истраживања пећине ради водоснабдијевања.
Пред пећином се налази заравњени плато на којем су постављене двије бараке дужине 12 и четири метра и ширине пет метара.
Укупна дужина пећине је 85 метара, а у наставку се пећински канал каскадно спушта и завршава сифонским језером на дну. Висинска разлика од гвоздених врата до површине сифонског језера је 53 метра.
Титова пећина налази се на падини брда Градина на око 23 метра изнад корита реке Унац, а од центра града је удаљена свега километар.
Иначе, Титову пећину је годишње посјећивало и до 10.000 туриста, а до почетак деведестих година 20. вијека и до 200.000 људи, јер је та дестинација некада била незаобилазна за ученичке излете и екскурзије, као и туристичке туре кроз бившу државу.
16/02/2025
15/02/2025
15/02/2025