Прије тачно 20 година Србија је завршила једно од најдраматичнијих и најделикатнијих поглавља у својој новијој историји. Хапшење бившег предсједника СРЈ и Србије почело је 30. марта 2001. и завршило се тек послије два дана, уз жестоку драму у вили Мир и седмочасовне преговоре о предаји.

Тадашњи управник Централног затвора Драгиша Блануша открио је јавности неке тајне из чувене ћелије број 1.121, у којој је боравио Милошевић све до изручења Хашком трибуналу, попут оне у којој му се некадашњи господар живота и смрти у Србији малтене исповједио и признао да су му сви, осим породице, окренули леђа.

Хљеб, јаја и мармелада

– Како да се не сјећам тог дана када су га довезли. Тог дана ми је био рођендан… У седам сати улазим у просторију, сам сам, и затичем стање: он лежи и покривен је ћебетом које је старо једно 50 година и које је прошло хиљаду прања. То је она тканина пртена, од конопље. Види му се само дио косе, покривен, спава, не мрда. Погледам, његов плави мантил окачен на двоспратни кревет. Стоји и кофер који је донио, стоји и доручак који му је донијет. Сви притвореници добијају килограм хлеба, два кувана јаја и мармеладу. Отворен сапун у умиваонику. Ја онако стојим, прво се за образ уштинем, и овако сам рекао: Е мој Милошевићу, гдје си ти дошао?! – присетио се Блануша тих тренутака у емисији Мире Адање Полак на РТС.

Он је испричао и како је дошло до невјероватне ситуације да притвореник и управник пију заједно виски:

– Милошевић се окренуо лијево-десно и рекао ми: Управниче, могли бисте да дођете вечерас, а могли бисмо и нешто да попијемо. Ја се онако тргнем и ја се окренем лијево-десно. Сами смо и кажем: А шта пијете? Умјесто да кажем да је то забрањено. Он каже: Па пијем све. И купим флашу вискија. Вратим се око 11 сати увече, ставим две чаше и флашу код себе, да ови стражари не виде, и одем… Разговарали смо о људима који су га окруживали, прије свега у полицији, о његовом лошем избору људи, разговарали смо о много чему, о мојој породици, његовој… Када је дошао, рекао је: Мене су сви напустили осим породице, онда сам ја рекао: Па ето, то су ти ваши лоши избори.

„Не признајем Трибунал“

Милошевић је дискретно, у најобичнијој марици и у пратњи једног аутомобила, у којем је био Блануша, одвезен из ЦЗ до Института безбиједности, одакле 28. јуна 2001. одлази у Хаг, подсјећа Информер.

– У том тренутку ме није био страх, али ми је било тешко приликом саме испоруке. Када му је прочитана оптужница испод једног дрвета…, било ми је искрено жао. Тај тренутак кад су га ови из Хашког трибунала преузимали на Институту безбиједности… Тужилац му чита оптужницу, официр безбиједности, онако грмаљ стоји, ћутљив, не проговара, и жена преводилац. Милошевић каже:

Ја не признајем Хашки трибунал, можете да читате шта год хоћете. Милошевић се окреће, пита мог командира: Дај ми цигару, овај му даје цигару, он онако пуши без имало узбуђења. Одужило се то, чита се оптужница, преводи на енглески, а онда Милошевић прекида: Не каже се то тако. Тужилац га опомене да не прекида, а он ништа, без узбуђења – навео је Блануша и додао:

– Има један тренутак који је на мене оставио врло јак утисак. Тужилац саопштава: Ви сте сада ухапшени и сад сте у надлежности Хашког трибунала. Официр безбиједности прилази и ја прилазим и кажем: Не можете да га вежете. Видим да, по правилу службе, то слиједи. Он ме погледа, а ја наставим: Овде, на овој територији, нећете га везати. И он покуша онда да га претресе, али ја и то спријечим.

Шта су нудили странци?

Милошевић је у тренутку хапшења био свјетска ексклузива без премца, о чему свједоче и понуде које је Блануша, како је открио, добијао од свјетских медија:

– Доста странаца из ЕУ је долазило у посјету, у контролу затвора. Сећам се да су новинари из једне веома познате куће нудили баснословну суму само да им дам фотографију Милошевица. Ја сам рекао да немам. Човјек је рекао: Само испишите колико хоћете. Ја кажем: Колико је то?, он каже: Рет стотина і више. Знате како сам се осјећао? Не бих то урадио ни за шта на свијету, јер тад сам већ видио да је Милошевић, хајде да кажемо не мртав човјек, него политички је мртав човјек и да на њему сада узмем било шта, било ми је потпуно сулудо.