Основна школа “Први српски устанак” у Орашцу, симболично названа по догађају од огромног националног значаја, дио је споменичког комплекса Знаменито мјесто Орашац.

Орашац, мјесто на коме су постављени темељи слободне и модерне Србије, данас представља споменик културе од изузетног значаја, док је у прошлости био мјесто окупљања бораца и устаника који су започели епоху српске револуције.

Као дио данашњег споменичког комплекса, гдје су почетком XИX вијека била устаници положили заклетву, подигнута је Основна школа “Први српски устанак”, чија је изградња започета након Првог свјетског рата.

Изградњу ове спомен-школе обећао је сам краљ Петар И Карађорђевић приликом посјете Орашцу 1912. године прије почетка Првог балканског рата, али је градња школе завршена тек 1932. године и свечано отворена, симболично, на Сретење 15. фебруара 1933. године.

Данас, основна спомен – школа “Први српски устанак” са историјом и традицијом дугом 90 година, броји око 100 ученика и представља установу која чува успомене и његује сјећање на претке који су отпочели велико дјело народног ослобођења и уједињења.

Историја школства у Србији прошла је кроз разне фазе, када је у периоду од 1804. до 1813. године дошло до реорганизације школства и просвјете. У периоду Првог српског устанка подижу се основне школе, и то у оним крајевима тек ослобођеним од Турака, како би се ширила писменост и његовало образовање. Међутим, тек са Законом о школама из 1844. године у Србији се повећава број школа, што је свакако, доприњело бољем друштвеном положају становништва, подсјећа Национална географија Србија.

На основу сачуваних архивских докумената, знамо да је у Орашцу постојала школа у том периоду и да је похађало свега 12 ученика. Ово је била врло скромна школа, у којој се учило читање, писање и рачун и науке као што су: историја, земљопис и природне науке. Школа је била смјештена у здању “примиритељског” суда, а као учитељ помиње се Георгиј Гашпаровић, који је ђаке подучавао наставним предметима.

Међутим, са годинама број ђака се повећавао, а простор није задовољавао основне школске потребе, због чега је 1869. године у Орашцу отворена нова

школа. Школа је грађена у исто вријеме када је грађена и Црква Светог Вазнесења Господњег, и то на мјесту гдје је 1804. године одржана скупштина.

Испред школе, као спомен-обиљежје на сјећање на Карађорђа и на његову борбу за ослобођење, на јубилеј, 200 година од подизања устанка, подигнут је споменик Карађорђу. Овим спомеником, који је урађен од бијелог вјенчачког мермера, обједињује се вриједност споменичког комплекса и вреднује значај једне историјске личности, која је знатно утицала на промјену и ток националне историје.

Спомен-школа “Први српски устанак” једна је од најзначајнијих основних школа у Србији, импозантног изгледа и еклектичног стила градње, која данас има изузетну функцију и у културном и у просвјетном аспекту. Као симбол народног ослобођења и уједињења, школа данас разним манифестацијама његује сјећање на личности Првог српског устанка, и на овај, догађај од изузетног националног значаја.