Vikinzi, a posebno sveti Olaf, zaslužni su za širenje hrišćanstva u nordijskim zemljama, a kako se sve to dešavalo pre raskola na pravoslavce i katolike 1054. godine, sveti Olaf zauzima važno mesto i u Pravoslavnoj crkvi. On je poslednji zapadnjački svetac kog je prihvatila za sveca i Pravoslavna crkva. Velika dela svetog Olafa kao i poslednja dešavanja u luteranskoj crkvi bili su razlog da Johanes (Jovan) Solberg, njegov supruga i njihovo petoro dece, prihvate pravoslavlje i postanu veliki prijatelji Srba i Srbije.

Za sajt Srpska istorija govorio je teolog Johanes (Jovan) Solberg iz Norveške.

-Na poziv profesora Dragiše Bojovića održali  ste  predavanje  u oblasti teologije u Nišu. Kakvi su vaši utisci o Srbiji i srpskom narodu?

Posle kratkog zadržavanja u Beogradu krenuo sam put Valjeva, bio sam gost kod blaženopočivšeg Episkopa Valjevskog Milutina. Imao sam priliku da obiđem eparhiju Šumadijsku i posetim manastir  u kojem je boravio moj duhovni otac, arhimandrit Dorotej. Sutradan sam doputovao u Niš. Ljubaznost i  hrišćansku dobrodošlicu poželela nam je porodica Dimeski. Imali smo priliku da obiđemo Niš i okolinu. Susret sa kolegama  iz Srbije  i drugih zemalja organizovan je na visokom nivou. Srbi su zaista gostoprimljiv narod.

-Vi ste imali priliku da posjetite  Kosovo i Metohiju?

Za mene je poseta Kosovu i Metohiji veoma značajna. Trenutak kada sam  kročio na tlo Kosova i Metohije, izazvao je u meni bujicu emocija. Vi znate da to nije tako uobičajeno za ljude iz Skandinavije, toplina hrišćanske dobrodošlice i nadasve hrabrost Srba da opstanu u tako teškim uslovima   mene je istinski dirnula.

-Obišli ste i neke pravoslavne manastire?

Odlazak u manastir Draganac, razgovor sa ocem Ilarionom i monasima ovog manastira, često se i danas   prepričavaju u našem domu. Duhovne pouke koje smo tamo čuli, ja, i moja kći Marija, stalno primenjujemo u svakodnevnom životu. S ‘obzirom da je suština pravoslavnog verovanja u carstvo nebesko. Manastir Draganac je zadužbina svetog cara Lazara, i ostavlja pečat večnosti u nama.

-Obišli ste i Visoke Dečane?

U manastiru visoki Dečani dobrodošlicu nam je poželeo  otac Petar. Duhovna baština ovog manastira predstavlja veliko blago. Interesantno je da sam primetio da i pripadnici kfora imaju veliko poštovanje za ovu svetinju.

–Vi ste izgradili pravoslavni kapelu na vašem imanju?

Božija volja je bila da upoznamo jereja srpske pravoslavne crkve, Gorana Spasojevića, i još nekoliko pravoslavnih porodici,  te potreba za  bogosluženjima je bila od presudnog značaja da izgradimo  kapelu na našem imanju. Posle određenog vremena veliki broj vernika je počeo dolaziti na svete liturgije. Pored Srba, Rusa, Grka i jedan broj Norvežana, takođe posećuje ovaj  hram i svete liturgije. Daće Bog, da uskoro  izgradimo crkvu, jer  veliki broj pravoslavnih vernika živi na ovim prostorima.

–Vi ste izgradili etno selo, odnosno registrovali ste poljoprivredno gazdinstvo u kojem proizvodite ekološki med i hranu. Takođe  bavite se  poljoprivredom, kao i uzgojem svinja, rase mangulica.

Mi smo jedni od retkih gazdinstava koja se bavi uzgojem  mangulica u Norveškoj. Ideja koja nas je podstakla da krenemo sa uzgojem ove rase potiče iz Srbije.

Takođe, želeo bih da istaknem dobru saradnju sa udruženjem Srba i Prijatelja Mihajlo Pupin u Norveškoj. Trenutno radimo  na  projektu  posete turista  iz Srbije Norveškoj, kao i da turisti iz Norveške mogu posetiti Srbiju. Omogućili bi  smo smeštaj, kulturna dešavanja sa ciljem unapređenja našeg prijateljstva. Svi gosti bi imali priliku pripreme i degustacije norveških specijaliteta na našem imanju. U blizini našeg imanja su nalaze prelepe  plaže, kao i mesta za dnevnu rekreaciju.

Blizina Švedske i Osla bi omogućila turistima jedinstven doživljaj. Unapređenje Norveško – Srpskog prijateljstva je naš primarni cilj.

Izvor: Srpska istorija