У знак поштовања на голготу срспких војника у Првом свјетском рату, на острву Видо надомак Крфа, са стране Плаве гробнице, Срби и Грци не купају се у овом дијелу Јонског мора.

greek flag

Патњу српских ратника и народа у Првом свјетском рату, Грци и након 107 година уважавају са посебним пијететом.

На Крфу, одувек познатом по бројним рибарима, ни дан-данас, ниједан од њих није забацио рибарску мрежу у близини Плаве гробнице и острва Видо.

Такође, ни Срби, а ни Грци не купају су у овом дијелу острва. Исувише болно сјећање на једно од највећих страдања једног народа у историји, у узвишеној тишини која влада на Виду, никог од посетилаца не оставља равнодушним.

Томе доприносе и ријечи једне од најљепших родољубивих пјесама, ,,Плава гробница“, песника Милутина Бојића, уклесане на плочи на српском и грчком језику, подсјећа Информер. Баш у близини гдје су у дубинама мора сахрањени преминули за које више није било мјеста у гробницама на обали. И сам Бојић био је српски војник у Првом свјетском рату, а речи његове пјесме изазивају стезање у грлу, сузе и тупи бол у грудима сваког Србина који крочи на Видо.

– Ту на дну, гдје шкољке сан уморан хвата и на мртве алге тресетница пада / Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата /Прометеји наде, апостоли јада.“

Голгота српских хероја трајала је од 3. децембра 1915. до 21. јануара наредне године, када је завршено њихово искрцавање на острву Видо. Они су по наређењу војводе Радомир Путника морали да се повлаче преко Црне Горе и Албаније, како не би капитулирали.

У најтежим мукама, гладни и исцрпљени, суочили су се и са епидемијом пегавог тифуса који је однио бројне животе. Српски ратници чији је живот био најугроженији, стационирани су на Виду, гдје се налазила болница за видање рана 1.600 војника. Међутим, број преминулих храбрих ратника далеко од своје отаџбине, како се процењује, много је већи.

– Када су пребачени на Видо, били су толико изгладнели и исцрпљени да нису могли ништа да једу. Нису имали снаге да сажваћу храну. Чували су је за касније и стављали је под главу. Нажалост, многобројни нису успјели да се излече и опораве-причају водичи чије ријечи код посјетилаца изазивају бујицу емоција.

У спомен-костурници маузолеја, који је пројектовао архитекта Никола Краснов, леже кости 1.232 знаних српских хероја и више од 1.500 оних чија имена нису

позната. Маузолеј је саграђен тек 1938. године по налогу краља Александра Карађорђевића, који је иницирао и прво спомен- обиљежје преминулим војницима, Камени крст, подигнут 17. маја 1922. који се налази у близини, иза постојећег маузолеја.

Српска кућа

Повезаност српског и грчког народа који је наше ратнике веома пријатељски прихватио на Крфу од 1916. до 1918. године, овјековечена је у центру главног града зеленог острва, Керкири. Музеј домаћинског назива Српска кућа, представља ризницу успомена на трагедију у Првом свјетском рату. Препун је предмета, докумената, униформи, оружја, писама, фотографија које данас немо стоје и чувају од заборава највећу голготу српске војске и народа, опомињући да се овакво и слично зло никада не понови.

Колико је јака наклоност Крфљана према Србима утемељена у Првом свјетском рату увјерили смо се и сами приликом посјете овом острву, гдје нам је локално становништво испричало мало познату причу код нас.

Наиме, на крфски аеродром је 1999. године, у вријеме НАТО бомбардовања Србије, тадашње СР Југославије, слетио транспортни војни авион, који није имао никаква обиљежја. Убрзо се међу мјештанима пронио глас о непознатој летјелици која има намјеру да користи њихову ваздушну луку за ратна дејства у Србији.

Требало је мало времена да се Крфљани масовно организују и сложно упуте ка аеродрому изражавајући негодовање тако што су полијегали по површини писте и својим тијелима бранили полетање авиона НАТО алијансе с њиховог острва. Иако је касније утврђено да је наводно у питању био руски војни авион који је према једној причи имао намјеру да испостави хуманитарну помоћ Србији, гест локалног становништва на Крфу вриједан је дивљења и доказ да је узајамно поштовање два народа дубоко укорјењено.