Тог 4. маја 1980. године, у 15.05 часова преминуо је Јосип Броз Тито у Клиничком центру у Љубљани, три дана пред свој 88. рођендан.

„Умро је друг Тито”, рекао је телевизијски водитељ Мирослав Лилић у загребачком студију.

Остаће упамћено и то да је Јосип Броз посљедњих 68 дана живота био на респиратору, а храну је добијао инфузијом.

– Државном врху битан је не само сваки дан, већ и сваки сат – рекао је Титовом лекару Стане Доленц, моћни шеф полиције и човјек кога многи виде као Титовог насљедника.

– Мозак му је био жив и било је медицинско оправдање зашто га до тада нисам скинуо са респиратора – рекао је својевремено за хрватски Експрес др Предраг Лалевић, члан Титовог лекарског конзилијума.

Годинама касније, у њемачкој болници, Лалевићу су приговорили да је мртвог човјека данима држао на респиратору. Он је потврдио да је Тита скинуо са уређаја који су га одржавали у животу али да га није он убио.

– Није шала рећи да сам га ја убио. Десет минута пре тога био је мртав. Није му било спаса – објаснио је Лалевић.

Још увијек при свијести, Тито је упорно одбијао ампутацију иако је било евидентно да му је гангрена захватила лијеву потколеницу.

– Чим смо стигли у Љубљану, отишли смо право у Клинички центар и сликали ми артерије на лијевој нози, а затим отишли на Брдо код Крања. Пошто је стање на артеријама било лоше, предложили смо предсједнику операцију, што је он

одбио. Затим смо на консултације позвали професора Дебејкија из САД и Књазова из Москве. Дебејки је предложио ампутацију, а ако Тито на то не пристане, оставио нам је једну протезу за премошћавање крвног суда, са малим изгледима за успјех. Како је упорно одбијао ампутацију, покушали смо да заобиђемо протезу коју нам је Дебејки оставио. Ова операција је, очекивано, пропала, а он је наставио да одбија ампутацију. Тек када је видио његову поткољеницу, која је била плава са великим жуљевима по кожи, рекао је ’ради шта мораш’ – рекао је Лалевић, који је 16 година био Титов лични љекар.

Колика је важност сваке одлуке да се Тито лијечи у посљедњим данима његовог живота вјероватно најбоље илуструје тренутак када се говорило о ампутацији ноге тадашњем шефу Југославије. Излагање љекарског конзилијума саслушао је цијели државни врх, а на крају је моћни шеф тајних служби Стане Доланц рекао – Знамо да је ситуација тешка, знамо да може да умре прије него што ампутација почне, али ти гарантујем да нема човјека који ће упрети прстом у вас.

Одмах су припремили операциону салу и ампутирали му ногу. У први мах се чинило да је све прошло добро и да ће Јосип Броз преживјети.

– Операција је прошла без проблема, а Тито је чак почео да добија посјете на интензивној нези. Посјетили су га и синови Жарко и Миша. Већ смо размишљали о одласку на Брдо код Крања када су почеле компликације. Прво са бубрезима, затим са осталим органима. Предсједник је био на респиратору пуних 68 дана. Предвиђање колико би још могао да преживи ако му одмах ампутирамо ногу била би чиста спекулација. Тема смрти никада није поменута у разговорима, осим што је он, одбијајући операцију, рекао: “Силазим само у комаду” – рекао је члан Титовог љекарског конзилијума.

Јео храну за астронауте

Тито је прије смрти јео храну за НАСА-ине астронауте, која му је достављена из Хјустона. Јоже Осели, Титов батлер, познати словеначки кувар, са Титом је провео посљедњих седам година живота. Водио је рачуна о исхрани до смрти.

– Било нам је тешко да га гледамо како копни. Била је то велика трагедија. Били смо уз њега до краја. Пустили су нас да га испратимо када су га возили на патологију – рекао је својевремено Осели.

Према његовим ријечима, Тито је пред крај живота добио све најбоље на свијету, али излаза није било.

Читао Куран пред смрт?

Некадашњи муфтија београдски Хамдија Јусуфспахић, у једном интервјуу је рекао да је “Тито без икакве сумње један од највећих људи рођених на овим подручијима.

– Та наша Југославија, предратна, била је без сумње земља која је имала све. У сваком случају имали смо лијепу земљу али и срећу да имамо једног Тита. Он је сигурно једна од највећих личности свога времена. Морали су му се приклонити и поклонити и Черчил и Стаљин и Хитлер. Све их је побједио – рекао је Јусуфспахић.

Посвједочио и како му је на Титовој сахрани пришао Брозов секретар да га поздрави и тада му рекао:.

– Честитам вам.

– Шта ми честиташ, побогу брате? Човјек је умро, шта ми честиташ?

– Умро је у вашој вјери! Да, умро је читајући Куран. Куран је трећи пут читао.

Након што су се муфтија и амбасадор уписали у књигу жалости секретар Бадурина је поново пришао Јусуфспахићу, наводи Мондо.

– Видјећете кад буде сахрањен. Биће на надгробном споменику само име и презиме, година рођења и година смрти, јер тако се муслимани сахрањују.

Муфтија је у том интервјуу рекао како му је Бадурина открио и да је посљедњих дана Титовог живота, на столу поред његове болесничке постеље у Клиничко болничком центру у Љубљани, стајала само једна књига – превод Курана