Стане Доланц је био једно од најзначајнијих имена политичке комунистичке сцене СФР Југославије у вријеме владавине Јосипа Броза Тита, али и послије смрти маршала. За Доланца се причало да га се и Тито плашио, а бројне индиције указују да је организовао чистку политичких противника, као и неподобне емиграције.

Стане Доланц, рођен 1925. године у словеначком Храстнику, од 1971. до 1978. године био је секретар Извршног бироа Предсједништва ЦК Савеза Комуниста Југославије, од 1982. до 1984. савезни секретар Унутрашњих послова, а члан предсједништва СФРЈ од 1984. до 1985. године. Притом је био стални члан Савезног савјета за заштиту уставног поретка, којим је предсједавао у другој половини 80-их.

Стане Доланц важио је за сиву еминенцију у савезној полицији и тајној служби и сви су га се плашили.

Медији су га карактерисали као “другог човјека” СФРЈ, одмах послије Тита, а Доланц је успјевао чак и да изађе из маршалове сјенке, због чега га је Јованка Броз нескривено мрзела.

У раним осамдесетим опозиција га је упамтила по чисткама, јер се као министар полиције залагао за прогон интелектуалаца, а терете га и за наручивање убистава припадника југословенске политичке емиграције у иностранству.

Тада се појављује Аркан као његов “пулен”, наводи Курир.

Многобројни материјални докази свједоче о томе да је један од агената Савезне службе у вријеме Станета Доланца био између осталих, Жељко Ражнатовић Аркан. Био је практично потпуно заштићен од кривично- правног гоњења српске полиције: јавне и државне безбједности. Разлог томе је наклоност коју је стекао код Савезне полиције, обављајући разне послове за њих.

Аркан је први пут доспио у српску јавност 1983. године, након што је ранио двојицу полицајаца који су дошли да га приведу по потерници коју је за њим издала холандска полиција. Тужилац Милутиновић је рањавање двојице полицајаца окарактерисао као Арканову самоодбрану, иако су оба полицајца због посљедица рањавања завршила у инвалидској пензији.

Још један догађај који свједочи о заштити Аркана коју је уживао код Доланца догодио се на почетку рата 1990. године. Наиме, након што је Аркан са неколико пријатеља наоружаних бомбама и аутоматским оружјем ухваћен у Хрватској, Доланц је договорио њихово ослобађање као и повратак у Београд.

– Када сам га једном питао је ли радио за тајне службе, љутито ми је одговорио: “Да ме то више никада у животу ниси питао”. Увијек је то негирао. Али неки његови пријатељи из тајних служби, који су радили с њим, касније су ми причали да је Стане Доланц био пријатељ с његовим оцем, мојим дједом Вељком, који је Доланца замолио: “Дај, помози ми, имам сина, способан је, али је несташан. Мислим да га убаците негдје, био би јако добар за службу.” Доланц је касније сматран за једног од Арканових главних заштитника – рекао је Арканов син Војин, гостујући у једној ТВ емисији.

Доланц је умро 1999. године послије дуге и тешке болести.