Краљ Милутин био је један од најзначајнијих владара средњовијековне Србије.

1. Стефан Милутин Немањић је рођен око 1253. године, а преминуо је у у Неродимљу, 29. октобара 1321. године.

2. Био је млађи син Стефана Уроша И и Јелене – у народу познате као – Анжујска; отац Стефана Дечанског и дједа Душана Силног.

3. Постао је краљ након што се са престола, након пада са коња, повукао његов брат Драгутин, касније обласни господар Срема.

4. У историји је остао запаћен и као краљ који је дао да се ослијепи његов син Стефан Дечански. Дечански је, међутим био само делимично ослијепљен, а касније је са супругом Теодором и два сина, Душаном и Душицом, послат у изгнанство у Цариград.

5. Званична титула краља Милутина од 1282. до 1321. године гласила је СТЕФАН УРОШ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ КРАЉ И САМОДРЖАЦ СВИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА И ПОМОРСКИХ. Тај потпис стоји и на његовој најзначајнијој повељи – Светостефанској хрисовуљи, издатој манастиру Бањска.

6. Током владавине краља Милутина дошло је до развоја рударства – што је повећало и приходе који су му омогућили да има јаку војску и да плаћа најамнике. Такође је, захваљујући његовим освајањима, Србија у то вријеме излазила на Цариградски друм, захваљујући чему је ојачала и трговина. Све то доприњело је томе да средњовијековна краљевина Србија, у то вријеме, од другоразредне монархије прерасте у једну од најјачих држава на Балканском полуострву.

7. Подигао је и обновио већи број манастира и цркава међу којима се издвајају Богородица Љевишка, Грачаница, Богородица Тројеручица у Скопљу, Старо Нагоричане и Бањска (грађена по угледу на Студеницу) и манастирска црква у Хиландару на Светој гори.

8. Његова владавина је вријеме ренесансе Палеолога – који су након пада Латинског царства, поново преузели Цариград. У његово вријеме дјеловали су талентовани сликари Астрапа и Еутихије, а развјен је и нови наративни стил у сликарству, подсјећа Национална географија Србија.

9.Женио се пет пута и из тих бракова је имао два сина Стефана и Константина и две ћерке Ану (Неду) и Царицу (Зорицу).

10. Посљедња жена му је била Симонида, ћерка византијског цара Андроника ИИ Палеолога. Симонида је на српски двор доведена као дјевојчица, али чињеница да му је византијски цар за жену дао своју ћерку – говори о Милутиновом утицају.