У мјесту Камен код Гламоча обиљежен је Дан сјећања на 108 српских бораца и цивила који су убијени у нападу хрватских снага у љето 1995. године, а чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице “Камен”.

Након парастоса у порти цркве је одржан помен код спомен-обиљежја за погинуле борце, те положени вијенци и цвијеће.

Потом су сви присутни пошли на мјесто масовне гробнице “Камен” гдје је 1996. године ексхумирано 108 српских бораца и цивила 1996. године и гдје су свештеници одржали помен за све ексхумиране из ове масовне гробнице.

Од тог броја још њих шест није идентификовано, а посмртни остаци и данас се налазе у спомен-костурници.

Данашњем парастосу присуствовали су и чланови породице Керкез, брат и сестра, чији су се отац Здравко и стриц Владо Тојагић налазили у овој масовној гробници.

Присјетили су се дана када су идентификовали своје и након тога достојно сахранили у Приједору. Ова породица као и све и данас осјећа посљедице губитка и сјећа се тих дана када су само мислили како да пронађу свог оца.

– Док год постојимо морамо обилазити ова мјеста, палити свијеће и држати парастос јер то дугујемо нашим страдалим члановима породица, али и онима који још нису пронашли смирај будући да још шест лица из ове масовне гробнице нису идентификовала, а што је најгоре питање је и кад ће бити, како овај процес тражења и идентификације несталих иде пужевима корацима. Питамо се шта је у питању па ових шест лица не може бити идентификовано, зашто се она, уз још преко 750 налазе у костурницама, чекајући кога, шта, неку нову методу, иако нас стално увјеравају да је за ДНК довољна и крв једног сродника, који и не мора бити најближи – истиче предсједница РОПИН-а Исидора Граорац која је присуствовала данашњем парастосу.

Свештеници који су служили данашњи помен, од којих је један брат погинулог борца, а други син погинулог борца, рекли су да је врло важно преносити на сљедећа покољења истину о рату који нас је задесио, да се не би никад ником поновило и да се мора радити на омасовљењу оваквих догађаја.

Страдање српског народа мора нам бити стално у фокусу јер је много крви проливено да бисмо данас гледали како се о томе шути.

Нажалост, морамо споменути да представници општине нису присуствовали овом значајном дану, иако је то једини дан у години када се присјећамо страдалих Гламочана.