Жртве логора Јасеновац заслужују највећи и најмонументалнији меморијални центар, али и до небеса да се направи било би мало, колика је то била трагедија.

Поводом потписивања споразума између Србије и Републике Српске о изградњи меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама, директор Информационо-документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац каже да се радује што ће бити изграђени и у Доњој Градини и у Београду и да би волио да то што прије буде реализовано.

Штрбац истиче да 20. вијек јесте вијек геноцида над Србима и каже да би волио да се посветимо пописивању жртава.

„Двадесети вијек је вијек геноцида над Србима – Балкански ратови, Први свјетски рат, Други свјетски рат и рат деведесетих – све горе од горег, а немамо музеј попут музеја Холокауста“, указује Штрбац за Срну, пренио је Глас Српске.

Он наводи да је 2000. године основан Одбор за попис жртава Јасеновца на другој међународној конференцији о том логору смрти у Независној Држави Хрватској, али да тај одбор није заживио зато што нису била обезбијеђена средства.

„Жртве завређују да се испишу њихова имена и да се читају. То је једино што можемо и што треба да урадимо. Животе им не можемо вратити, али их можемо спомињати. Док их спомињемо, док им правимо помене они живе“, каже Штрбац.

Истиче да је то и мисија „Веритаса“ када су у питању убијени Срби у Хрватској и да свака жртва мора имати име, а за то што нема списка криви су потомци или власти, што нису учинили.

„За сваку од жртава у `Олуји` које смо пописали, њих 1.893, радимо комплетне податке – биографија, када и гдје су страдали, јесу ли пронађени, идентификовани, сахрањени. За неке имамо цијеле романе, а за неке је нажалост, мало података, али се трудимо да дођемо до сваке породице и да породице трећине жртава чије судбине нису ријешене подсјетимо да провјере да ли су адекватно пријавили и да ли је довољно крвних узорака за идентификацију“, каже директор „Веритаса“.

Штрбац упозорава да у Хрватској умањују број убијених српских цивила у „Олуји“ и тврде да их је убијено 612, при чему је „Веритас“ пописао имена и презимена 1.236 убијених српских цивила од укупно убијених 1.893 Срба.
„Не требају ми ни мање ни веће бројке, требају ми бројке онолико колико их је било. Свака бројка је, кад су у питању људски животи, велика. Свака!“, поручује Штрбац.

Према подацима „Веритаса“ 65 одсто Срба које су хрватска војска и полиција убиле у „Олуји“ били су цивили, од којих су чак три четвртине били људи старији од 60 година. Од укупно убијених цивила чак 29 одсто биле су жене – њих 557, а најстрашније је што је чак четири петине убијених жена било старије од 60 година.